Ko blefira s „Južnim tokom"

Od našeg specijalnog izveštača
Bukurešt, maja – Gasovod „Južni tok” jedna je od ključnih stavki u odnosima Evropske unije i Rusije – koji su u poslednjoj godini pogoršani zbog rata u Gruziji i prekida snabdevanja Evrope gasom – ocena je stručnjaka i političara koji su se ove nedelje okupili u Bukureštu na petom Forumu Evropa–Rusija u organizaciji poljskog Instituta za istočne studije.

Američki ekspert za istočnu Evropu Vladimir Sokor, inače rumunskog porekla, tvrdi da je „Južni tok” blef i da Rusija nema dovoljno rezervi gasa da napuni cevi koje bi bile postavljene po dnu Crnog mora. On objašnjava da za „Severni tok”, koji treba da osigura snabdevanje Nemačke gasom preko Baltičkog mora, „bar na papiru” postoji dovoljno rezervi na poljima Štokman i Južnorusko. „’Južni tok’ može da uspe samo ako Rusija uz pomoć Irana zaustavi napore Evropske unije da obezbedi zakup izvorišta u Turkmeniji”, rekao je Sokor tokom jedne od sesija u Palati parlamenta u glavnom gradu Rumunije.

Na tvrdnje ovog stručnjaka, koga mnogi nezavisni izvori opisuju kao provokatora koji je uticao na pogoršanje situacije u Moldaviji početkom devedesetih, burno je reagovao savetnik u „Gasprombanci” Andrej Konopljanik. „Evo, ovo je dokaz da hladni rat nije završen. Molim vas, o kakvom blefu govorite”, rekao je Rus, dok je Jaroslav Minulin sa austrijskog Instituta za analizu primenjenih sistema objasnio da je gas za „Južni tok” siguran. „’Gasprom’ već danas može da napuni 30 milijardi kubnih metara samo ako prebaci ono što ide preko Ukrajine”, izjavio je Minulin.

Sokor je, ipak, ostao pri svojim argumentima, dodavši da pričom o „Južnom toku” Rusija uspeva da dobije neke ustupke od zemalja kao što su Srbija i Bugarska i da bi troškovi izgradnje gasovoda preko Crnog mora bili „apsurdni”: „To je između 19 i 24 milijarde dolara i ’Gasprom’ to ulaganje nikad neće moći da pokrije.”

Kritike na račun opravdanosti novih gasovoda došle su i iz same Rusije, tačnije od Alekseja Hajtuna, direktora Instituta za Evropu u Ruskoj akademiji nauka, koji smatra da su i „Severni tok” i „Južni tok” politički motivisani projekti. (Hajtun je inače nedavno izjavio da su i Bugarska i Srbija „nestabilne zemlje” i da je poznato „kako Srbi vole da pucaju po gasovodima”.)

 „Za renoviranje postojećih sistema i postavljanje novih gasovoda i naftovoda potrebno je između 40 i 50 milijardi dolara, a samo za ’Južni tok’ 25 milijardi dolara. Pri tome, tehnologija za to nije ruska, već norveška i italijanska”, upozorio je akademik koji smatra da ruska vlast mora odmah da počne da smanjuje broj zaposlenih u administraciji i da obezbedi sigurnost stranih investicija. „Ta ulaganja su neophodna za gasnu i naftnu infrastrukturu, ali strani kapital u Rusiji nema garanciju finansijske bezbednosti. Trenutno je čak 40 odsto svih investicija od novca koji su Rusi prethodno izneli na Kipar”, objasnio je Hajtun.

U Rumuniji se, inače, ovih dana mnogo raspravlja o „Južnom toku”, pa i o mogućnosti da se ova zemlja priključi tom projektu. Za sada su zvanični energetski prioriteti Bukurešta ipak izgradnja naftovoda Konstanca–Trst (njegova trasa išla bi i preko Srbije) i izgradnja terminala za prijem tečnog gasa u Konstanci. Bivši premijer Adrijan Nastase je tokom Foruma Evropa–Rusija izjavio da se u Rumuniji smatra da je „Južni tok” smišljen kako bi ova zemlja bila izolovana. „Trebalo bi svakako da izbegnemo situaciju da ’Severni tok’ i ’Južni tok’ postanu klešta kojima bi Evropska unija bila pritisnuta”, rekao je Nastase.

Zamenik direktora ruskog Instituta za strateška istraživanja Igor Prokofjev ipak tvrdi da ne postoji tajna strategija Moskve. „Interesi energetskih kompanija ponekad se ne poklapaju sa državnim interesima, čak i kad je u pitanju ’Gasprom’. Važno je razumeti da Rusija ne želi da bude samo dobavljač sirovina, već ravnopravan partner. Zato strah od Rusije nema osnova i mislim da se ozbiljni ljudi ne plaše Rusije”, zaključio je Prokofjev.

Vladimir Radomirović

-----------------------------------------------------------

Holanđani, kolonije i Kosovo

Direktor holandske Fondacije „Cicero” Marsel van Herpen rekao je da je SSSR bio poslednja evropska kolonijalna imperija i da je njegovim raspadom završen proces dekolonizacije u 20. veku. Drugi Holanđanin, Andre Gerits iz Instituta za međunarodne odnose, izjavio je da je Moskva doživela fijasko u prošlogodišnjem ratu u Gruziji i potom za vreme gasne krize. Sa tim se nije složio bivši slovački premijer Jan Čarnogurski. „Vojno je Rusija odnela pobedu, a moram da vas podsetim da nije Moskva prva prekršila međunarodno pravo priznavši Abhaziju i Južnu Osetiju. To su uradile neke zemlje Evropske unije priznavanjem nezavisnosti Kosova”, rekao je Čarnogurski.

-----------------------------------------------------------

„Politika” medijski sponzor

 „Politika” je kao i prošle godine, kad je Forum Evropa–Rusija održan u Rimu, bila medijski sponzor ovog skupa, zajedno sa poljskom „Žečpospolitom”, rumunskom agencijom Agerpres, ruskom agencijom Regnum i novinama „Vremja novostej”. Varšavski Institut za istočne studije osim ovog foruma organizuje godišnje konferencije o Ukrajini, centralnoj Aziji i energetici, a najpoznatiji je po Ekonomskom forumu na kojem se svakog septembra u banji Krinjici okuplja na hiljade stručnjaka, poslovnih ljudi i političara i koji je odavno dobio naziv „poljski Davos”.