Kao da toneš u živo blato

Patološko kockanje je najbržerastuća bolest mentalnog zdravlja u svetu. Zavisnost od kockanja je u rangu zavisnosti od droga, a zavisnost od pojedinih kockarskih igara, upozoravaju stručnjaci, jača je od heroinske zavisnosti. Patološko kockanje nije samo bolest pojedinca, već i njegove porodice koja trpi psihičko, ali i ekonomsko nasilje.

Statistika pokazuje da u Srbiji svaki četvrti mladić od 15 do 25 godina svakodnevno posećuje sportske kladionice, a jedna od svakih pet osoba koje pokažu interesovanje za kockanje postaje patološki kockar. On ne može da kontroliše svoj impuls za kockanjem, njegov ulog vremenom raste, pa ulaže ne samo novac, već i svoj ugled u društvu, zdravlje, ambicije...

Dejan Stanković danas živi u Novom Sadu. Sopstveno kockarsko iskustvo opisao je u knjigama „Ulog” i „Patološko kockanje – uzroci i posledice”, a njegov Fond „Herc” pomaže drugima da se oslobode zavisnosti od kockanja.

– Punih petnaest godina živeo sam u pravom kockarskom bunilu. A sve je počelo naivno, malo dobiješ, pa malo gubiš, pa se „vadiš”, pa počnu pozajmice. Pa opet gubiš. Računaš da će te krenuti. A ne kreće. Dug raste. Onda se opet zadužuješ da vratiš prvi dug, pa onda drugi, treći... i polako odlaziš iz sveta normalnih ljudi i ulaziš u svet zelenaša, kriminalaca koji pozajmljuju novac, u svet poroka bez nade u povratak – priča nam svoju kockarsku priču Dejan Stanković. – Kockanje je kao živo blato. Što se više pomeraš, sve brže i dublje toneš – kaže on.

Stanković objašnjava da nije svako kockanje patološko jer postoje ljudi koji se kockaju iz zabave, koji uplaćuju manje svote da ne bi oštetili lični i porodični budžet i znaju da prekinu kada počnu da gube. Međutim, ako se jednom pređe granica „rekreativnog kockanja” povratka nema.

– Porodica kockara je odgovorna ukoliko ne reaguje pravovremeno. Vraćanjem dugovanja se problem ne rešava već se pospešuje kockanje, a kockar indirektno bodri da nastavi svoj porok. Prelomni momenti su oni kada kockar prizna da duguje i da mu je potrebna pomoć. To treba iskoristiti jer je tada spreman da – zarad sopstvenog mira, zarad kompromisa – ode na lečenje ukoliko mu pomognu da vrati dugove i pristane na pomoć – rekao je Stanković.

On objašnjava da se na SOS telefon Fonda „Herc” (063 786 15 30), ali i putem internet sajta www.stankovicdejan.com. Kockar je u blokadi i inicijativa se ne može očekivati od njega, ona mora da potekne od najbližih, tvrdi Stanković., najviše javljaju žene (majke, supruge, sestre, devojke) i traže pomoć za svoje najbliže. Najčešće pitanje je „Kako da ga nateramo da dođe kada on ni posle višegodišnjeg kockanja ne pristaje na odvikavanje”

Koordinator psihološkog tima Fonda „Herc” Jelena Manojlović kaže za „Politiku” da tajna uspeha u lečenju patoloških kockara leži u „vršnjačkoj edukaciji”.

– S obzirom na to da nam se najviše obraćaju za pomoć ljudi između 20 i 30 godina, naši saradnici su mladi psiholozi koji imaju mogućnost da na principu vršnjačke edukacije dublje prodru do kockara, brže izgrade poverenje i što bezbolnije ga izvuku iz tog paklenog sistema. Možda su dobri rezultati koji nas prate upravo posledica prelaska granice između terapeuta i klijenta, kao i izuzetna posvećenost isključivo patološkom kockanju, koje je samo po sebi veliki problem, a prate ga i narušeni odnosi u porodici, slaba komunikacija, poremećen sistem vrednosti – rekla je Manojlovićeva.

Kockarska industrija stalno plasira nove igre koje stvaraju veću zavisnost kako bi obezbedile profit. Stanković smatra da bi, iako su igre na sreću odličan izvor za punjenje budžeta, država morala da deluje i preventivno i da kroz sinhronizovane akcije upozna ljude s granicom gde prestaje kockanje iz zabave, a počinje patološko kockanje.

– Pod sloganom „Za svakoga ponešto”, paleta kockarskih igara sve je šira. Igre su prilagođene svim generacijama, pa su tako stariji verni klasičnim igrama na sreću, dok mlađi uglavnom biraju brže i dinamičnije igre. Žene su sklonije grebalicama i igrama lutrije, koje su najrasprostranjenije u stanovništvu i igra ih oko 30 posto građana, trošeći pri tom oko 1.000 dinara mesečno. S druge strane, muškarci više igraju aparate i kladionicu. U Srbiji su trenutno najpopularnije igre sportsko klađenje, rulet i slot mašine, te je i najveći broj kockara zavisan od njih – kazao je Stanković.

-----------------------------------------------------------

Ispovest izlečenog kockara

Miljan je bivši kockar, a danas aktivista Fonda „Herc”. Rođen je u Sarajevu, a živi u Beogradu. Ima 21 godinu, a kockao se od petnaeste.

– Više puta su mi roditelji vraćali dugove, ali sam ja bio u sistemu koji me je stalno vukao sve dublje i dublje, do samog dna. Dugovao sam novac zelenašima i jednom prilikom, žureći da vratim novac u dogovoreno vreme, sleteo sam kolima s puta i prevrnuo sam se. U kolima je sa mnom bila i devojka koja je, na sreću, kao i ja, prošla s lakšim povredama. To sebi nikada neću oprostiti jer sam zbog nekontrolisanog impulsa, opijen kockom, mogao da zavijem u crno dve porodice. Sada me je strah kada se setim toga – priča Miljan.

Kaže da je srećan posle svega jer je mlad i još ima vremena da uspe u životu. – Danas, kada pogledam bivše drugove kako lažu sebe, u dugovima su i nesvesno uništavaju svoje živote, ne mogu da verujem da sam i ja sve to radio. Poručio bih svima da se ne stide da potraže pomoć jer nije sramota pasti, već ne ustati posle pada.

Marko Albunović