Advokati i korupcija

Advokati su angažovani kao branioci za bilo koje krivično delo, te tako oni brane i one koji bivaju optuženi za korupciju koja se izražava kroz izvršenje krivičnih dela, davanje ili primanje mita ili krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja. Ta aktivnost advokata proističe iz prirode advokatskog poziva, tako da se zbog tih odbrana, ukoliko su date stručno, savesno i pošteno, advokatima-braniocima ništa ne može zamerati. Međutim, danas je u Srbiji nekoliko hiljada advokata, među kojima ima i onih koji na svoj poziv gledaju kao na obavljanje biznisa u preduzetničkom smislu reči. To su, pre svega, advokati iz nužde, a ne od karijere, koji su stupili u advokatski red napuštajući prethodno svoje pravničke poslove u raznim državnim organima i privredi. Kod mnogih od njih nema izgrađenog etičkog stava o advokaturi, jer je njihov odlazak u ovu profesiju izazvan potrebom za obezbeđenjem egzistencije i uverenjem da se u jednoj samostalnoj delatnosti, kao što je advokatska, može raditi sve bez ikakvih pravila o dužnostima i pravima advokata koja su zasnovana na visokom stepenu njihove profesionalne i moralne odgovornosti.

Naravno, takvom stavu prema advokaturi mnogo doprinosi i društvena klima stvorena u ovo tranziciono vreme, kada se sve gleda kroz profit, pa i sama advokatska profesija kao delatnost koja treba da teži tom cilju. Međutim, advokatura, kao drevna profesija to nije bila od samog početka, a to nije ni danas u modernim demokratskim državama, jer se i tamo, bez obzira na liberalni koncept tržišta, ona obavlja savesno, slobodno i iznad svega pošteno. U tim državama, pa i u onim koje imaju ekstremnu individualističku koncepciju društvenog uređenja i u kojima je stvoren kult novca, takođe, poštuju se pravila i moralne dužnosti advokata, dok njihove komore veoma savesno vrše nadzor nad poštovanjem kodeksa profesionalne etike.

Nedovoljna aktivnost Advokatske komore Srbije u nadziranju poštovanja Kodeksa advokatske etike i neadekvatna reagovanja na pojave kršenja profesionalne etike advokata štete ukupnom ugledu advokature kao profesije, a u krajnjoj liniji i stvaranju široke osnove za razna nedopuštena ponašanja koja idu i do samog učešća u korupciji.

Samo striktna primena pravila o dužnostima i pravima advokata i njihovo nadasve zakonito i moralno postupanje mogu da budu od veoma velikog značaja za stvaranje svesti o potrebi da se živi od legalnog rada, a ne i zarade od nedozvoljenih aktivnosti.

Da sve ovo ne bi izgledalo kao utopija potrebno je da država sa svoje strane, unutar svake službe uspostavi takvu organizaciju rada i kontrolu koja će suziti polje za koruptivne manipulacije. Tada zakonito delovanje advokata biva u skladu s ciljevima državnih službi te takva skladnost u radu postaje značajna prepreka za pojavu korupcije.

Kako doći do takvog delovanja advokata – pitanje je kojim treba da se bavi Advokatska komora Srbije. Sada gotovo da ne postoje uslovi za stvaranje advokata od karijere, kako zbog velikog broja advokata, tako i zbog velikog broja onih koji su u advokaturu došli smatrajući da je u njoj sve dozvoljeno da bi se zaradilo.

U takvoj situaciji komora treba da pospeši svoje aktivnosti u cilju bezuslovnog poštovanja Kodeksa profesionalne etike i na taj način prevaziđe otuđeni odnos mnogih advokata prema ovoj asocijaciji.

Advokatura je delatnost pružanja pravne pomoći svim građanima i pravnim licima u cilju zaštite njihovih prava i pravnih interesa. Dakle, u pitanju je delatnost u kojoj se pružaju intelektualne usluge, a ne one tehničke i transmisione koje vode ka korupciji. Kada u društvu bude stvorena takva svest o ovoj profesiji, a Advokatska komora, sa svoje strane, bude bolje nadzirala primenu Kodeksa profesionalne etike advokata – možemo očekivati i promene u odnosu prema korupciji. Ona će u toj situaciji nailaziti na snažnu osudu javnosti, kao reakcija na društveno patološku pojavu, a potom i na oštro krivično kažnjavanje.

advokat