Vizija evropske Srbije

Vizija evropske Srbije i značaj procesa evropskih integracija bile su osnovne teme prošlonedeljne međunarodne konferencije koju je organizovao Evropski pokret u Srbiji. Dominirala je ključna reč –solidarnost – i osnovna misao – međuzavisnost. Bilo je podsticajno čuti čvrsta uveravanja premijera Cvetkovića i zamenika premijera Dačića o posvećenosti Vlade Srbije strateškom, evropskom koloseku, bez skretnica. Isto važi i za poruke da je evropska perspektiva Srbije i regiona danas jasnija nego ikada do sada te da je dosadašnje približavanje EU značajno transformisalo Srbiju. Nije bez značaja kada vlada pozdravi „pozitivni pritisak” nevladinog sektora na evropske teme.

Nezahvalna reč – uslovi izgleda polako se prihvata onako kako je to jedino moguće kao prilagođavanje i usvajanje novih standarda, kao izgradnja moderne i prosperitetne države prilagođene i kompatibilne sa susedima, regionom i evropskim okruženjem. Srpska administracija počinje stavljati evropske teme na prvo mesto, pa bi trebalo očekivati da modernizatorska agenda postane sve dinamičnija. Pogotovo što je EU svojevrsna „pokretna meta”, sa sve složenijim, ali ostvarivim zahtevima.

Pažnja javnosti usmerena je na predstojeće razmatranje vizne liberalizacije za države zapadnog Balkana. Za Srbiju i region radi se o pitanju ljudskog i ekonomskog dostojanstva, o velikom podsticaju reformskim procesima. Sa skupa je upućen apel svih učesnika iz regiona za pozitivno rešenje. Takođe, za napredak u oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđa, pogotovo u borbi protiv korupcije i prekograničnog organizovanog kriminala.

Prethodna proširenja, iako politički i ekonomski uspešna, još nisu potpuno probavljena u svim evropskim koridorima. Prisutan je „balkanski zamor”. Međutim, nema sumnje u nastavak proširenja EU na Srbiju i zapadni Balkan. Nema razloga za nezavršeni posao. Potrebna je nova energija za Srbiju i region. Korisno je da u promišljanjima o regionu bude prisutno više strateškog, a manje mesijanskog postavljanja, čulo se na skupu.

Šest godina nakon samita najviših predstavnika država Evropske unije i zapadnog Balkana u Solunu došlo je vreme za sazivanje Soluna dva. Jer utisak je da EU, u ovom trenutku, nije spremna da države regiona prima u članstvo priželjkivanim tempom. Potrebna je promišljena strategija za radikalno unapređenje bilateralnih i multilateralnih odnosa na zapadnom Balkanu. Predloženo je da se ova inicijativa razmotri kako u državama regiona, tako u članicama i telima EU. Ovo uključuje organizovanje regionalnog samita država zapadnog Balkana i jasnu međusobnu podršku na putu evropskih integracija.

Ukazano je na pozitivna iskustva sinergije proširenja NATO-a sa prethodnim talasom proširenja EU. U tom kontekstu ne bi trebalo potcenjivati ulogu NATO-a u procesu evropskih integracija i izgradnji ukupne evropske arhitekture. Reč je o organizaciji koja je agent i pokretač u nizu segmenata bezbednosti.

Zapadni Balkan, pogotovo u vreme ekonomske krize i pretnje protekcionizma, treba više da koristi multilateralne, regionalne forme saradnje oličene u Regionalnom savetu za saradnju, Energetskoj zajednici, CEFTA i uskoro transportnoj zajednici. Pojedini oblici ekonomske, privredne, pa i političke regionalne saradnje su „kolateralne šteta” situacije oko Kosova. Taj problem iziskuje rešenje, uz neophodan kompromis i toleranciju.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji