Udar na moćnu klasu

Raspad Sovjetskog Saveza ostavio je za sobom haos, a iz njega su nikle tri grupe: siloviki, „porodica” i oligarsi. Svi oni otimali su se za plen. Kada je Vladimir Putin 1999. postao predsednik, ujedinio je silovike i „porodicu” unutar Kremlja i usredsredio se na oligarhe, novu klasu elite post-sovjetskih vladara. Deset godina kasnije, usred globalne finansijske krize, Putinova konsolidacija ruske moći gotovo da je završena – konstatuje u svojoj trodelnoj analizi američka agencija Strafor, iz koje, u nekoliko nastavaka, prenosimo najzanimljivije delove.

Posla raspada Sovjetskog Saveza 1991, Rusija je mnogo više ličila na američki Divlji zapad nego na nekadašnju globalnu evroazijsku silu. Postojalo je nekoliko jasnih pravila i bezbroj mogućnosti za finansijske i političke dobitke – zakonske i one druge – kao i brojne lukave, impozantne ličnosti koje su mogle da iskoriste ovakvu situaciju. Pre nego što je Vladimir Putin preuzeo kontrolu nad vladom 1999, brojne frakcije borile su se za kontrolu nad bogatstvom zemlje, industrijom i politikom. Među njima najviše su se isticali siloviki, „porodica” i oligarsi.

Termin siloviki u Rusiji se upotrebljava za moćne ljude. Ovu grupu čine bivši članovi KGB-a i službe bezbednosti, među kojima je najveći broj ruskih nacionalista koji žele da se zemlja vrati u vreme svoje velike slave. Tokom devedesetih siloviki su bili glavni u ministarstvima unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i u Federalnoj službi bezbednosti (FSB), nasledniku KGB-a. Tadašnji predsednik Boris Jeljcin plašio se da bi ova grupa ljudi mogla da ga skine s vlasti, pa je iz preventivnih razloga restrukturirao mehanizme silovika – FSB, vojne i druge institucije bezbednosti – i tako ih držao podalje od istinske moći sve do 1999.

Prvobitno su članovi „porodice” bili Jeljcinovi rođaci i njihovi bliski saradnici koji su se ubacili u sve poslove i vladu u Rusiji. Zahvaljujući ovome, održavali su Jeljcina na vlasti. Krajem devedesetih, međutim, u „porodicu” se infiltrirala nova grupa nazvana „brigada Sankt Peterburga”, koju su činile uglavnom tehnokrate koje su naginjale ka Zapadu i omogućavale priliv inostranih investicija u zemlju, ali pod ruskim uslovima. Među njima su bili i siloviki, koji su takođe bili članovi „porodice” i doveli Putina, rodom iz Sankt Peterburga, na vlast. Ovo infiltriranje predstavljalo je početak kraja „porodice” i označilo povratak silovika.

Dok su se tokom devedesetih siloviki i „porodica” međusobno borili za prevlast, oligarsi su upravljali u većini ruskih vitalnih poslovnih sektora, kako privatnih tako i onih pod kontrolom države. Većina ovih pojedinaca došla je na vlast za vreme Jeljcinovih ekonomskih reformi, poznatih pod imenom „šok terapija”, koje su stvorile konfuziju oko toga ko je vlasnik čega posle raspada Sovjetskog Saveza i dovele do ludačkog otimanja za parčiće.

Oligarsi (ime dobili po obliku vlade u kojoj samo nekoliko osoba drži dizgine moći), klasa za sebe, predstavljaju grupu elite post-sovjetskih vladara, pa su dve glavne grupe morale da se ujedine kako bi mogle da im se suprotstave. Do ovakve situacije došlo je za vreme Putina, koji je bio predsednik od 1999. do 2008, a sada se nalazi na mestu premijera. U okviru plana za konsolidaciju Rusije politički, ekonomski i društveno, Putin je rasformirao „porodicu”, a one koje je smatrao najpoverljivijim i najkorisnijim članovima postavio je u Kremlj, direktno pod svoju jurisdikciju.

Godine 2004, Putin se usredsredio na oligarhe, počevši sa strateškim sektorima, koje je „skidao” jednog po jednog. Kremlj je 2009. počeo finalni udarac u uništavanju nekada moćne klase suverenih biznismena. Uz pomoć globalne finansijske krize, Kremlj sada stavlja tačku na dve decenije tokom kojih su se oligarsi uzdizali i stvarali svoje imperije. Kada bude okončana, Putinova konsolidacija ruske moći, sada u završnoj fazi, učiniće da premijer i njegove grupe budu bez premca.

S. Stijović

(Sutra: Elita iz sovjetskih ruševina)