Država prisutnija na tržištu novca

Dosadašnje redovne i vanredne aukcije kratkoročnih trezorskih zapisa s rokom dospeća od tri meseca pokazale su da su investitori veoma zainteresovani za državne papire. Njihovom prodajom od 5. februara u budžet se slilo oko 48 milijardi dinara, kaže za naš list direktor Uprave za trezor Ivan Maričić. Imajući to u vidu, država planira da krajem juna ili početkom jula emituje dužničke hartije s rokom dospeća do šest meseci, a kako najavljuje naš sagovornik istovremeno se priprema izdavanje jednogodišnjih obveznica, koje bi se na tržištu mogle pojaviti krajem 2009.

– Još nije definisano koliki će biti obim letnje emisije i nominalna vrednost tih dužničkih hartija, ali se očekuje da će i taj papir s dužim rokom prispeća od dosadašnjih zapisa privući investitore. Jer, reč je o sigurnom plasmanu i primamljivoj kamati koja će biti viša od eskontne stope.

Država računa da će za kupovinu tih zapisa biti zainteresovani profesionalni investitori – privredna društva, banke, osiguravajuće kompanije, brokerske kuće, penzioni fondovi – kaže Maričić.

Prema njegovim rečima, emisija i prodaja kratkoročnih tromesečnih, a uskoro i polugodišnjih i godišnjih trezorskih zapisa, može se smatrati i početkom formiranja emisione strategije države na srednji i dug rok. Ona će označiti prekretnicu ne samo u budžetskoj politici ka efikasnijem upravljanju javnim sredstvima, već i u razvoju domaćeg tržišta novca, a docnije – i kapitala.

U Upravi za trezor već postoji odgovarajući informatički servis koji omogućava investitorima da besplatno, posredstvom aukcijske platforme, koja je u celini delo naših stručnjaka, prijavljuju ponudu i tražnju, odnosno da se organizuje sekundarni promet državnih papira i pre roka prispeća. Izrada aukcijske platforme podrazumeva definisanje procedura emitovanja i primarne prodaje državnih zapisa, kao i i informatičko uređenje svih procesa, a ovaj veoma složen i stručno zahtevan posao poveren je domaćem timu konsultanata na čelu sa prof. dr Boškom Živkovićem i zaposlenima u Upravi za trezor.

– Eksterni troškovi ovog projekta iznosili su svega oko 10.000 evra, dok je, poređenja radi, jedna renomirana svetska kompanija nudila Upravi za trezor gotovo rešenje za organizaciju primarne prodaje državnih hartija od vrednosti preko aukcijske platforme po ceni od čak pola miliona evra – napominje Maričić. – Stoga uspešno urađen posao domaćih stručnjaka svedoči i o odgovornom trošenju novca poreskih obveznika, naglašava naš sagovornik, uz opasku da su Svetska banka i druge međunarodne finansijske institucije veoma pozitivno ocenile ovaj domaći projekat.

Podsećanja radi, izlazak na aukcijsku platformu za investitore je besplatan, a cena u nalogu za kupovinu izražena je kao diskontna stopa, čime potencijalni kupac definiše prinos koji želi da ostvari u ovom poslu u odnosu na nominalnu vrednost zapisa na dan dospeća. S druge strane, država kao emitent, u skladu sa svojim interesima i emisionom politikom, određuje kamatnu stopu koju je spremna da plati, imajući u vidu uslove na tržištu, referentnu stopu Narodne banke i bankarske kamate.

Izbegavajući zaduživanje iz primarne emisije, odnosno kod NBS, kao u vreme „maligne” inflacije, izlaskom na novčano tržište država očigledno nastoji da demonstrira odgovorno ponašanje, doprinoseći makroekonomskoj i monetarnoj stabilnosti.

– Međutim, cilj emitovanja i prodaje zapisa na tri, šest meseci i godinu dana nije samo da bi država rešavala svoje likvidnosne probleme u periodima kad rashodi nadilaze fiskalne prihode, već se tako konačno uspostavlja prinos na kratkoročne državne hartije, što, kao svojevrsni orijentir, omogućava normalno funkcionisanje investicionih fondova i drugih institucionalnih investitora – izričit je direktor Trezora.

To je i jedan od preduslova za emitovanje srednjoročnih i dugoročnih državnih hartija, odnosno za izlazak države na domaće i međunarodno tržište kapitala.

Po uverenju Maričića, tržišno formiranje reperne stope prinosa na ove hartije omogućava investitorima da profesionalno kreiraju svoje portfelje, u kojima se sada, pored akcija, mogu naći dugoročne obveznice stare devizne štednje, tromesečni trezorski zapisi, a uskoro i polugodišnje i godišnje obveznice.

S druge strane, emisija hartija različitih rokova dospeća omogućava državi kao emitentu da lakše upravlja budžetom i kreira politiku prihoda i rashoda u državnoj kasi. Za očekivati je i da će emisija državnih hartija duže ročnosti doprineti stvaranju povoljnijeg i stabilnijeg ambijenta i za priliv dugoročnog kapitala, što bi trebalo postepeno da marginalizuje špekulante koji se najbolje snalaze u rizičnom ambijentu, smatra direktor Uprave za trezor.