Svi Arapi se uzdaju u Huseina Obamu

Od našeg dopisnika
Kairo, 3. juna – Kada američki predsednik Barak Obama u četvrtak zakorači u veliku dvoranu Kairskog univerziteta, više od jedne milijarde muslimana u svetu pretvoriće se u uši i oči, u nadi da će do njih dopreti poruka ohrabrenja nakon osam godina vladavine prethodne administracije u Vašingtonu koja je započela ratove u Avganistanu i Iraku, a čije posledice su i danas vidljive.

Svi, od običnog čoveka na ulici, do političara i državnika, od Indonezije do Maroka, od Ramale do Rijada, gore od želje da čuju Obamin govor, koji je unapred označen kao istorijski.

Za egipatske zvaničnike sam izbor Kairskog univerziteta, sa čije govornice su se i ranije obraćali državnici i političari, jasna je poruka svim nevernim Tomama o neprikosnovenom značaju najmnogoljudnije arapske zemlje.

Kao melem za ovdašnju administraciju zvuče Obamine reči, ujučerašnjem intervjuu za Bi-Bi-Si, da je egipatski predsednik Hosni Mubarak čvrst faktor stabilnosti. „Mubarak je jak i postojan saveznik SAD u svakom pogledu. On je uspeo da održi mir sa Izraelom, što je veoma teško izvesti u tom regionu”.

Egipat je, pored Jordana, jedina arapska zemlja koja već tri decenije ima diplomatske odnose sa Izraelom i ključni je posrednik u pregovorima između jevrejske države i Palestinaca.

Kritičari sadašnjeg režima predsednika Mubaraka očekuju da Obama „pritisne” domaćine u pravcu bržeg sprovođenja demokratskih reformi. Analitičari se slažu da Obama nema nameru da to gura u prvi plan. „On neće pokretati to pitanje ni u jednoj arapskoj zemlji koju smatra umerenom. Obama je očigledno dao prednost stabilnosti nad demokratizacijom”, kaže profesor političkih nauka na Američkom univerzitetu u Kairu Valid Kaziha komentarišući pomenuti intervuju Bi-Bi-Siju.

Pozitivna slika Obame u arapskom svetu, između ostalog, i zbog njegovog muslimanskog srednjeg imena Husein, može mnogo da mu pomogne, bar u početku, da popravi imidž Amerike u regionu. „Postoji ogroman razdor između Vašingtona i Bliskog istoka zbog poteza prethodne administracije. Avganistan, Irak i arapsko-izraelski konflikt, tri su goruća problema koja čekaju na prava rešenja. Da biste krenuli napred morate imati pomoć država u regionu”, kaže Nabil Fahmi, bivši dugogodišnji egipatski ambasador u SAD.

Lideri u Bagdadu žele da čuju potvrdu Obaminog obećanja o povlačenju američkih vojnika iz Iraka. Prozapadno orijentisani državnici na Bliskom istoku očekuju da Teheran bude upozoren zbog svog nuklearnog programa. Zvaničnici u Iranu i Siriji pomno će pratiti da li u govoru postoje tonovi pomirenja i nagoveštaja promene dosadašnje politike izolacije. Bez uključenja Damaska teško da se može sveobuhvatno rešiti palestinsko-izraelski problem.

Svi se ipak slažu da će najveću težinu u Obaminom govoru imati onaj deo koji se odnosi na izraelsko-palestinski sukob. „Morate Arapima dati nadu da će SAD prestati da budu pristrastne u odnosu na Izrael. Ukoliko Obama zaista pokrene rešenje palestinskog problema, mislim da će se atmosfera u regionu promeniti, jer je upravo to najvažniji moto islamista za pridobijanje pristalica”, objašnjava Emad Gad iz AlAhramovog Centra za strateške studije.

Obama je ovih dana Izraelu predočio da traži ustupke i obustavu gradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. Međutim, sadašnja desničarska koalicija Benjamina Netanijahua nije, kako izgleda, spremna da se povinuje takvim zahtevima. Mediji u Izraelu citiraju bivšeg ambasadora u Vašingtonu Zalmana Šovala, koji ne odobrava strategiju SAD. „Ukoliko Obama odluči da jevrejska naselja budu prioritet, onda je takav potez unapred osuđen na propast”, smatra Šoval.

Netanijahuovo protivljenje nije jedini problem. Tu je i palestinsko nejedinstvo, između Hamasa, koji drži vlast u Gazi, i Fataha, sa predsednikom Mahmudom Abasom na čelu na Zapadnoj obali. Dosadašnji pokušaji pomirenja dve najjače palestinske frakcije, uz posredovanje Egipta, nisu dali opipljive rezultate.

U ovom času, dakle, pažnja je usmerena ka jednoj od najvažnijih obrazovnih institucija Egipta, Kairskom univerzitetu, koji može da se pohvali da su pod njegovim svodovima studirala i dva egipatska nobelovca: književnik Nagib Mahfuz i predsednik Međunarodne agencije za atomsku energiju Ahmed elBaradej. Osvežena je fasada prelepe zgrade u neoklasicističkom stilu iz 1908. godine. Uređeni su drvored i stari park. Velika dvorana, ispod kupole u kojoj će 4.000 ljudi pažljivo slušati poruke prvog crnog predsednika Amerike u istoriji, spremna je za veliki događaj.