Holandija ne menja stav

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel – U ovom trenutku nemamo razlog za promenu stava Holandije povodom stupanja na snagu Prelaznog sporazuma sa Srbijom i ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Početak primene Prelaznog sporazuma i ratifikacija SSP-a mogu početi kada bude ostvarena puna saradnja Beograda sa Haškim tribunalom.

„Izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca koji je veoma jasno napisan nismo mogli da zaključimo da je ostvarena puna saradnja. Dakle, još nema pune saradnje sa tribunalom, a to je jedan od političkih kriterijuma iz Kopenhagena (pravila EU kojima se definiše podobnost država za pristupanje u EU)”, rekao je juče za „Politiku” Job van den Berg, portparol Ministarstva spoljnih poslova Holandije.

Naše današnje pitanje za kabinet šefa holandske diplomatije Maksima Ferhagena glasilo je isto kao i pre pola godine: „Da li najnoviji Bramercov izveštaj može uticati na vladu u Holandiji da promeni stav i odobri stupanje na snagu Prelaznog sporazuma sa Srbijom?”. Kao i prošle godine usledio je brz odgovor da u izveštaju nedostaje interpretacija „pune saradnje”, kao i da nema novih elemenata (hapšenja) za promenu odluke.

Da li je reč o konačnom stavu Holanđana, kao što bi valjalo zaključiti iz današnjeg nedvosmislenog odgovora i ranijeg iskustva ili treba verovati izvorima koji tvrde da se sa njima još pregovara, teško je reći. Sumnju podgrevaju nezvanične informacije koje se prenose u Briselu – da Holandija ovoga puta neće izbeći pritisak partnera iz Evropske unije koji žele da 15. juna donesu odluku da blokirani Prelazni sporazum sa Srbijom stupi na snagu. U široki međunarodni konsenzus o odmrzavanju sporazuma aktivno su uključene i SAD, koje ocenjuju da Srbija u potpunosti sarađuje sa Hagom i čini sve da uhapsi preostale optuženike.

Holandska vlada već 13 meseci veoma je čvrsta u stavu da bez izručenja Ratka Mladića neće pristati na odmrzavanje Prelaznog sporazuma, ali u interpretaciji da „bez pune saradnje nema deblokade”. Na direktno pitanje beogradske novinarke da li je Mladić u Hagu isto što i puna saradnja, Ferhagen je prošlog septembra odgovorio: „Najpre izručite Mladića, pa ću odgovoriti na vaše pitanje”. Ministri 25 država EU i Evropska komisija složili su se tada da posle hapšenja Radovana Karadžića sporazum treba da stupi na snagu, ali su Holanđani bili izričito protiv, a susedsku solidarnost pokazala je Kraljevina Belgija koja je podržala stav Holandije.

Ipak, posle nedavne javne podrške američkog državnog sekretara Hilari Klinton odmrzavanju Prelaznog sporazuma, kao i jučerašnjeg pozitivnog utiska o saradnji Srbije sa Hagom koji je u Savetu bezbednosti UN ostavio Bramercov izveštaj, izgledalo je da će upornost i argumenti Holandije oslabiti.

Prema nezvaničnim informacijama kojima raspolažemo blok najznačajnijih država EU, a među njima su Nemačka i Velika Britanija, potražiće saglasnost Holandije za primenu Prelaznog sporazuma sa Srbijom 15. juna na narednom zasedanju šefova diplomatija EU. Puna saradnja i hapšenje (ili lociranje) preostalih optuženika ostali bi uslov Srbiji za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je takođe potpisan 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu, ali je do danas blokiran zbog insistiranja Holandije.

Vladimir Jokanović