Klinike kao tvrđave

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, juna – Grupe građana širom SAD cele ove nedelje održavaju protestna bdenja. Upozoravaju da je nedavno ubistvo specijaliste za pobačaje u kasnoj trudnoći, znak širih pretnji poretku.

Istim povodom je policija po nalogu Ministarstva pravosuđa, pojačala straže oko niza klinika za abortuse. Vanredne mere bezbednosti preduzimaju i verske institucije, pošto se atentat na lekara odigrao u jednoj od crkava, u Kanzasu. U takav „novi front” uključene su i mnoge organizacije, pa i medijske, koje se međusobno ne slažu oko „pitanja života i smrti”…

Pucanj u crkvi

Atmosfera podseća na „sukob civilizacija” čija se poprišta šire i na prostore razrađenih demokratija. Naravno, ovde se „vatra bljuje” mnogostruko više verbalno nego oružano, a dodatno se rasplamsavakad se s takvog prepucavanja pređe na upucavanja, čija je najnovija žrtva bio pomenuti specijalista za retke akušerske zahvate Džordž Tiler (67).

U jednoj od protestantskih crkava grada Vičite, njega je, u vreme religijskog obreda prošle nedelje, usmrtio sugrađanin Skot Roder (51), fanatični protivnik pobačaja, koje vidi kao ubistva, pa je sebi „dao za pravo” da primeni dogmu „oko za oko”. Skotov zločin su osudili i njegovi istomišljenici, ali relativno. U stilu: nije trebalo da ubije iako je žrtva bila „masovni ubica”.

Pojedini lideri pokreta protiv abortusa, nisu se libili ni da kažu kako je Tiler „zaslužio” smrt. „Kako je sejao, tako je i požnjeo”, ocenio je Rendel Teri, osnivač organizacije, nazvane „Operacija spasavanja”.

Još dalje je otišao njegov istomišljenik Den Holman, čije je udruženje u Ajovi partnersko s „Božjom armijom” koja odobrava nasilje zarad sprečavanja pobačaja u SAD. Dotični je, u intervjuu Si-En-Enu, izjavio da „smrt zaslužuju svi koji vrše abortuse ili se za njih zalažu, uključujući i političare i sudije”. U tom smislu pomenuo je i sadašnjeg predsednika Baraka Obamu i njegovog prethodnika Džordža Buša. „Svaki političar koji novac poreskih obveznika daje za pobačaje, učesnik je u ubijanju nevine dece i zaslužuje istu kaznu”, poručio je, koristeći neprikosnovenost slobode govora, koja ga štiti od optužbi da poziva na likvidacije neistomišljenika.

Obama se izjasnio kao pobornik slobode opredeljenja i tolerancije među zastupnicima različitih struja u delikatnom diferenciranju, osudivši ubistvo Tilera kao grubo odstupanje od tih stremljenja. Zaoštravanje se, međutim, nastavlja.

Voditelj televizije Foks Bil O’Rajli se pozvao na izveštaj „Vašington tajmsa” po kome je Tiler „izvršio oko 600.000 abortusa” i zaključio kako se radi o oštećenju otadžbine jer je lekar „taj broj fetusa sprečio da postanu građani SAD”. Nije li tako podsticao na ubistvo Tilera, koji ima četvoro dece i desetoro unučadi, pitaju se njegove kolege iz drugih glasila, dok se on brani da je „iznosio samo činjenice”.

Činjenice su, kao i obično, raznovrsnije od jednostranosti. Godišnje se ovde, kako navodi „Vašington post”, izvede 1,2 miliona pobačaja, pri čemu prekidi poodmakle trudnoće čine neznatni procenat.

Zahvate te vrste, posle tromesečnog pa i šestomesečnog drugog stanja, izvodi samo nekolicina lekara, među kojima je bio i Tiler, i to legalno, ukazuje se u krajnjoj nuždi, kada se stručno procenjuje da ili embrion nema izgleda za preživljavanje, ili je ugrožen život majke, ili se radi o plodu silovanja, ili…

Organizacija specijalizovana za odbranu prava na pobačaj, izveštava da su protivnici takvog pristupa, u poslednje dve decenije, ubili devet osoba– pet lekara-akušera, dva njihova pomoćnika, i dva bezbednjaka. U zbirnim podacima, koji obuhvataju i Kanadu, pri čemu većinu podataka čine izveštaji o SAD, u tom periodu i sa istom motivacijom je bilo 17 pokušaja ubistava, 383 pretnje smrću, 153 incidenta druge vrste, tri kidnapovanja…

Rizika je bio svestan i Tiler, koji je prethodno preživeo više atentata i diverzija. Kliniku je, kažu, pretvorio u „tvrđavu” i nosio je pancir, ali mu je vek ipak nasilno skraćen.

Ovdašnja prepucavanja oko smisla pobačaja deluju gotovo nestvarno, bar za posmatrače nenaviknute na takvu vrstu duela, oko puteva života i smrti. Zar je moguće da u razvijenom društvu još nije rešeno šta je u tome dobro a šta zlo, a šta kao neophodnost izmiče takvoj vrsti razvrstavanja, pitaju se.

Do apsurda

Stvari su dogurale do apsurda. Obe strane se uzajamno optužuju da, usred dugo usavršavanog demokratskog sistema, primenjuju metode totalitarista.

Pristalice abortusa bivaju optužene za „genocid, nalik nacističkom pogromu”. Uzvraćaju tvrđenjem da su protivnici pobačaja neprijatelji ljudskih prava pa i demokratije uopšte.

Najnovije ankete svedoče da se nastavlja taj rascep u američkom nacionalnom biću. Po jednom istraživanju većina ispitanika je protiv abortusa, a po drugom većina je za održavanje legalnosti pobačaja, ustanovljenog odlukom Vrhovnog suda pre 36 godina.

U međuvremenu, klinike za prekid trudnoće se pretvaraju u tvrđave, najčešće bez prozora dostupnih diverzantima, kažu izveštači iz različitih krajeva Amerike. Kao da se radi o sukobu civilizacija unutar iste civilizacije– „Novog sveta”, zasnovanog na principu „sklada u razlikama”, a sada uzdrmanog i finansijskim i socijalnim neskladima…

Momčilo Pantelić