Kampanje za život

Ovih dana gotovo ceo „Dnevnik”, na žalost, liči na crnu hroniku. Tragične vesti sustižu jedna drugu: pad putničkog aviona, smrt bebe u bolnici i smrt dečaka od ruke psihički bolesne majke, cela porodica zatrta očevim pištoljem, brat i sestra ugušeni u požaru stambene zgrade, đaci poginuli na ekskurziji, maturanti izbodeni na proslavi... Kad se ovim nesrećama pridruže vesti o svakojakim kriminalnim radnjama, i još se vidi okoreli kriminalac sa međunarodne poternice kako, pri hapšenju, veselo namiguje u kameru, gledaoca podiđe jeza od sveta u kome živi. Ne mogu da mu poprave raspoloženja poletna obećanja o novim mostovima, obdaništima (pa ni ona skromnija, a realnija o sređivanju pijačnog ve-cea), koja pljušte tokom predizborne kampanje u beogradskim opštinama – jer i u glavnom gradu afere nezadrživo nahrupljuju na ekran.

A tu su i tužne priče iz unutrašnjosti: beda, nezaposlenost, štrajkovi… Propadaju mašine – i ljudi – u Kraljevačkoj fabrici vagona. U Prokuplju, izvore mineralne vode nema ko da koristi – osim domaćica da properu štošta bez deterdženta. Agilni i duševni ministar Rasim Ljajić obilazi ugrožene porodice i daruje mališane – ali siromašnih je toliko da bi „Dnevnik” svake večeri mogao da se pozabavi nekim drastičnim slučajem.

Po pravilu, akcija koja usledi tragom neke takve vesti potvrđuje koliko je nezamenljiv uticaj medija i koliko je velika medijska moć u pokretanju javnosti na dobra dela. No kako se takvim hvale vrednim potezima pomažu, zapravo, pojedinci, od većeg su značaja pojedine kampanje koje televizije vode za opštije dobro. Najnovija, a pionirska, jeste ona kojom Radio-televizija Srbije podstiče na zaveštanje ljudskih organa.

Transplantacija organa sa klinički mrtvih osoba, takozvana kadaverična, podrazumeva posebnu vrstu donacije za koju se, širenjem informacija i stvaranjem klime solidarnosti, mora postupno pridobijati javnost. RTS je počeo to da čini uporno, sistematično i na način koji je za TV gledalište najprijemčiviji: primerima. Upoznavanje sa plemenitim roditeljima koji su, darujući organe svog sina, produžili pet drugih života i dirljive izjave zahvalnosti tih pet osoba, čini za ideju više no načelni, naučni i stručni razgovori na tu temu.

Ali razgovor je zapravo neophodan u našoj sredini u kojoj se o najtežim bolestima nerado govori iz ličnog ugla. Otud je toliko izuzetno delovao „Utisak nedelje” u kom su o „svom raku” pričali slikarka Biljana Vilimon i književnih Boris Dežulović. Sve je u toj emisiji zvučalo umesno, iskreno – i korisno kao stvarni, praktični prilog borbi protiv raka.

U taj pokret uključena je Televizija B 92 i svojom akcijom za kupovinu mamografa, aparata za pregled dojki. Uz raniju kampanju za dobrovoljno davanje krvi, humanitarni angažman ove medijske kuće usmeren je i na pomoć u bolestima duše. Veliki projekti poput Svratišta za decu ulice i Sigurne kuće za žene žrtve nasilja proizašli su iz činjenice da nije telo jedino koje pati.

Uz zdrav duh, zdravije je sve ostalo.