Evropa na desnom koloseku

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 8. juna – Partije desnog centra biće i u narednih pet godina najjača snaga u Evropskom parlamentu, dok se levica suočila sa teškim porazom, govore neslužbeni rezultati sinoć završenih izbora u 27 država EU koji registruju i rekordno malu izlaznost birača, oko 43 odsto. Desno orijentisane vlade dobile su podršku u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Belgiji, a istovremeno je konzervativna opozicija odnela pobede u Velikoj Britaniji i Španiji. Današnja predviđanja na osnovu nepotpunih rezultata glasanja u EU pokazuju da će umerenim desničarima okupljenim u koaliciji Evropskih narodnih partija (PPE) pripasti 267 od 736 mesta u EP dok će koalicija levog centra (PSE) dobiti 159. U dosadašnjem sazivu EP sa 785 poslanika PPE je imao 288, a PSE 215 poslanika.

Nemački socijaldemokrati doživeli su najgori izborni rezultat (20,8 odsto) posle Drugog svetskog rata, kada se računaju svi izbori, dok su demohrišćani kancelarke Angele Merkel pali za sedam procenata i osvojili 37,8 odsto glasova. Zahvaljujući istorijskom debaklu levičara, oni su ipak proslavili ubedljivu pobedu i s optimizmom očekuju septembarske izbore za Bundestag. Konzervativci francuskog predsednika Nikole Sarkozija osvojili su 27,7 odsto glasova, 11 procenata više nego što su imali, dok su socijalisti pali sa 29 na 16,5 procenata. Narod Italije” predvođen Silvijom Berluskonijem, uprkos premijerovim skandalima postigao je najbolji rezultat sa 35 odsto glasova, što je ipak za sedam odsto manje nego što je imao. U Španiji samo dve partije prešle su izborni cenzus – narodnjaci koji su uzeli 42,2 odsto glasova i vladajući socijalisti sa 38,5 odsto.

(/slika2)Najteži poraz beleže vladajući laburisti u Velikoj Britaniji koji su osvojili svega 11 od 72 mesta koja pripadaju britanskim poslanicima u EP i našli su se na trećem mestu iza konzervativaca (24) i evroskeptika Britanske nezavisne partije (13). Iza njih su samo liberali sa 10 mesta, što će otežati položaj i ostanak premijera Gordona Brauna čiji kabinet potresaju skandali. U Republici Irskoj loše mimo očekivanja prošli su evroskeptici koji se zalažu za konačno odbijanje Lisabonskog sporazuma i socijalisti iz vladajuće koalicije ne osvojivši nijedno poslaničko mesto. Vladajuće koalicije nisu dobro prošle ni u Litvaniji, koju razara ekonomska kriza, a tamo je mesto u EP izborio ekstremni komunista Alfred Rubiks, koji se protivio 1991. odvajanju od SSSR-a.

Britanska nacionalna partija, koju optužuju da je profašistička, prvi put će ući u EP (dva mesta), što samo upotpunjava ukupni izborni uspeh krajnje desnice. Njihov lider Nik Grifin poručio je da je Britanija hrišćanska zemlja u koju islam nije dobrodošao. Ako se za nekoga može reći da je profitirao na antiislamskoj politici to je Holanđanin Gert Vilders koji je osvojio četiri od 25 mesta koliko sleduje njegovoj zemlji u EP. Vilders je danima najveća medijska zvezda izbora, jer je Holandija, suprotno pravilima, rezultate izbora saopštila u četvrtak odmah posle glasanja, ne čekajući nedelju i zatvaranje svih birališta u EU.

Ekstremna desnica u Mađarskoj (Jobik) osvojila je tri od 22 nacionalna poslanička mesta, dok je u Slovačkoj zahvaljujući izlaznosti manjoj od 20 odsto u EP prošla partija sa antiromskom politikom. U Danskoj su desni ekstremisti osvojili malo manje od 15 odsto glasova i izborili dva mesta u EP. U Finskoj, antiemigrantska desnica dobila je 10 odsto glasova i mesto u EP. Uspeh krajnje desnice nije bio neočekivan. EU je upozoravala pre glasanja da će loša izlaznost doprineti dobrom rezultatu ekstremista i pozivala građane na birališta.

(/slika3)Glasači su kaznili vlade u nekoliko zemalja, bilo levičarske ili konzervativne, a glavni razlog je nezadovoljstvo zbog teške ekonomske situacije i političkih skandala širom EU. U Austriji vladajući socijaldemokrati pali su za 10 odsto na 23,9 odsto glasova, pali su i Zeleni na manje od 10 odsto, a desnica, umerena i ekstremna, značajno se podigla, dok je u Grčkoj opozicioni PASOK napravio najbolji rezultat sa oko 39 odsto glasova na račun vladajuće Nove demokratije koja će izgubiti 11 mesta iz sadašnjeg saziva EP.

U Bugarskoj, izbori za EP, prvi na kojima su učestvovali naši susedi, obeleženi su porazom socijalista i skandalom sa kupovinom glasova, a tri osobe su uhapšene. Na Malti koja je birala najmanji broj poslanika za EP (5) opozicija je odnela najubedljiviju pobedu. Laburisti su osvojili 57 odsto glasova. Za razliku od većine, rumunski vladajući socijalisti zadržali su popularnost na 30 odsto, kao i njihovi koalicioni partneri liberali, dok su nacionalisti ostali ispod 10 procenata.

Odnos snaga u EP nije ipak značajno promenjen, jer ogromnu većinu imaju proevropske partije. Desni i levi centar zajedno sa liberalima i zelenim i dalje dominira, dok ekstremni desničari i evroskeptici zbog malog koalicionog potencijala teško mogu predstavljati udruženu snagu uprkos dobrom izbornom rezultatu. Brisel može nastaviti sa započetim planovima ponavljanja referenduma u Irskoj i usvajanja Lisabonskog sporazuma, a od toga će zavisiti i konačan mandat tek izabranog parlamenta i broj poslanika (751 po Lisabonu).

-----------------------------------------------------------

Najmlađi glasači izabrali pirate u Švedskoj

Glasovima 214.000 Šveđana, što je nešto više od sedam odsto izašlih na izbore, u Evropski parlament izabran je jedan poslanik Piratske partije. Reč je o partiji kompjuterskih pirata koji se pored ostalog zalažu za suštinsku izmenu zakona o autorskim pravima i slobodnu razmenu internet sadržaja u nekomercijalne svrhe. Pirati su pridobili procentualno najveći procenat glasača mlađih od 30 godina među svim partijama koje su izašle na izbore za EP.

Vladimir Jokanović