Špijuni iz ljubavi

Od našeg dopisnika
Vašington, 8. juna – Najteže je uhvatiti špijune koji za usluge drugoj zemlji ne traže ni novac ni privilegije već to čine „ iz ljubavi”. Izgleda da su Valter Kendal Majers (72) i njegova žena Gvendolin bili upravo takva najređa vrsta: potkazivači iz idealizma prema sistemu na izolovanom komunističkom ostrvu, Kubi. Uhvaćeni su upravo u trenutku kada se pregovara o otopljavanju i konačnom ukidanju američkog poluvekovnog embarga .

Fidel Kastro, misli da je hapšenje američkog para usred Vašingtona, smišljeno da spreči najavljene pregovore između Vašingtona i Havane. Sa njim se ovoga puta slažu i mnogi nezavisni eksperti u američkoj prestonici. Priča o navodnim špijunima je čista besmislica, dodaje Kastro, preko zvaničnog lista KPK „Granma”, koju prenose sve američke novinske agencije.

Pre nego što se penzionisao sa obaveštajnog posla u Stejt departmentu (2007), Majers je postao sumnjiv, nad njim i njegovom ženom motrio je FBI pune tri godine. Agent FBI presreo ga je 15. aprila , kada je izlazio iz prestižnog Džons Hopkinsa, škole za napredne međunarodne studije u Vašingtonu gde je predavao o odnosima sa evropskim zemljama. Agent se Majersu predstavio kao njegova kubanska veza, i ponudio ga cigarom. Kasnije te večeri su se zajedno sa Gvendolin sreli u jednom vašingtonskom hotelu. Prilikom četvrtog sastanka Majersovima su stavljene lisice na ruke.

Prethodno su se siti ispričali sa svojim kolegom za koga su mislili da radi, kao kubanski obaveštajac. Rekli su mu da godinama žive u strahu da će biti otkriveni, da nisu zainteresovani za ponovno aktiviranje redovnog špijuniranja, ali da s vremena na vreme, mogu, kad zatreba, da prenesu poneku informaciju. Planirali su, da svojom jahtom u merilendskoj luci Anapolis, jednom doplove do „kuće” kako su oboje zvali voljenu Kubu.

Detalje donosi „Vašington post” koji citira neimenovane zvaničnike i sudska dokumenta. Optužnica tereti Majersove da su prenosili kubanskoj strani tajne informacije. Kendal i Gvendolin su takođe pojedinačno optuženi da su kao ilegalni agenti, tokom trideset godina Havani dostavljali strogo poverljiva dokumenta. Majersovi međutim tvrde da su nevini po svim tačkama optužnice.

Kao čovek koji je prošao sve bezbednosne provere, Majers je u američkoj obaveštajnoj službi do 2007. imao „širok uvid u tajne izveštaje”, a istovremeno i dozvolu da traži šta god od zaštićenih dokumenata želi. Koordinator Stejt departmenta za odnose sa Kubom (1993–1995) Denis Hejs, pretpostavlja da će američke službe povodom najnovijeg slučaja ispitati da li su Kubanci prenosili Majersove informacije drugim zemljama kao što su Rusija, Venecuela, Iran i Kina.

Vašington je vrlo zabrinut i što je Majers kao profesor u prestižnoj školi, mogao Kubancima da ispostavi „lična zapažanja i dosijee o studentima”. Kad ti studenti kao službenici Stejta, američke vojske, ili agenti CIA, krenu u svet, službe u drugim zemljama mogle su već da imaju sve podatke o njihovim vrlinama i manama. Majers je, kako kolege ističu, bio omiljeni profesor. I on sam, prvi put je kao doktorand presretnut od strane Kubanaca, upravo na tom istom institutu.

Kendal Majers putovao je, kako je u toku provere za službu u Stejt departmentu rekao, na Kubu (1978) radi „ličnih i akademskih ciljeva”. Sledeće godine kubanski zvaničnici posetili su ovaj par u Severnoj Dakoti i regrutovali ih u svoju službu. Po direktivama iz Havane, Kendal Majers se prijavio za posao u američkoj službi, koji mu omogućava pristup poverljivim dokumentima.

Tokom višedecenijskog službovanja na dva različita mesta, špijunski metodi, su se , kako otkrivaju sudski dokumenti, menjali. Nekada su se poruke razmenjivale zamenom korpi ili kolica u samoposlugama. Kasnije su stigle kamere, pa se od ove prakse odustalo. U vreme hladnog rata , informacije su se slale i Morzeovom azbukom preko kratkih talasa. U penziju su 2007. Majersovi otišli šaljući šifrovane i-mejlove iz internet kafića.

Za svoj rad Majersovi su od Havane dobili vrlo malo novca. Izgleda da su posao radili iz ljubavi i idealističkog ubeđenja, duboko razočarani američkom spoljnom politikom i prilikama u svojoj zemlji. Na predstojeće suđenje oko špijunske afere, kako procenjuju stručnjaci iz Vašingtona, uticaće na tempo otopljavanja susedskih odnosa.