Braunova borba za opstanak

Poraz koji je vladajuća britanska Laburistička stranka doživela na izborima za Evropski parlament najveći je za poslednjih devedeset godina i daleko gori od najcrnjih prognoza, što je zemlju gurnulo u još dublju krizu, oslabilo funtu i opoziciji dalo povoda da ponovo zatraži raspisivanje parlamentarnih izbora.

Partija Gordona Brauna osvojila je tek treće mesto po ukupnom broju glasova (15,4 posto), zaostajući za glavnim rivalima, konzervativcima, koji su dobili gotovo dvostruko više (28,3 posto), ali i za Strankom za nezavisno Ujedinjeno Kraljevstvo (Ukip, 17,5 posto), koja svoj program bazira na evroskepticizmu.

U Velsu je Braunova stranka zabeležila prvi poraz od 1918. godine, a u dva regiona Engleske je tek peta.

Još jedno za mnoge neprijatno iznenađenje su prva dva mesta u Evropskom parlamentu za stranku belih rasista, Britansku nacionalnu partiju sa krajnje desnice, koja smatra da su zbog useljeničke politike Britanci u svojoj zemlji postali građani drugog reda.

Dejvid Kameron, vođa Konzervativne stranke desnog centra, s kojom se laburisti decenijama smenjuju na vlasti u praktično dvopartijskom izbornom sistemu, opet je pozvao Brauna da raspiše izbore.

U britanskom izbornom sistemu ne postoji fiksni datum izbora, ali je mandat Donjeg doma ograničen na pet godina (sadašnjih 646 poslanika izabrano je u maju 2005), pa vladajuća stranka može izabrati politički najpovoljniji trenutak da iskoristi naklonost građana. Kandidati se bore za naklonost birača u određenoj izbornoj jedinici, ali se obično ne glasa za pojedinca nego za stranku i retke su pobede nezavisnih kandidata.

Najnovije ispitivanje javnog mnjenja koje prenosi Rojters predviđa nadmoćnu pobedu konzervativaca i male šanse laburista čak i ako promene vođu.

Takva promena snaga na političkoj sceni Ujedinjenog Kraljevstva predstavljala bi problem za EU, jer konzervativci imaju prilično tvrd stav prema Briselu. Kameron je ranije najavio da će, ako dođu na vlast, zatražiti referendum o Lisabonskom sporazumu.

Neobično oštar je jučerašnji uvodnik „Gardijana”, inače naklonjenog laburistima: „Javno mnjenje je sasvim jasno za opšte izbore, ne zato što je narod oduševljen opozicijom, već zato što misli da ovaj parlament nema legitimitet.” Ovaj list je još prošle sedmice pozvao premijera da se povuče i da stranka izabere novog vođu.

Brauna je prošle sedmice napustilo šest ministara, a juče im se pridružila i Džejn Kenedi, zamenik ministra poljoprivrede, navodeći da joj je dosta „zastrašivanja i pretnji” koji stižu iz premijerovog kabineta.

Naprasne ostavke potpuno su izbacile Brauna iz koloseka i ubrzale rekonstrukciju kabineta, ali su očekivane promene bile neznatne.

Politička kriza je negativno uticala i na vrednost funte i uplašila investitore u šestoj po veličini svetskoj ekonomiji.

Braunova zamenica Herijet Herman veruje da su ih birači kaznili zbog afere sa parlamentarnim troškovima, koja je otkrila da je većina poslanika zloupotrebljavala sistem rasipajući novac poreskih obveznika na lični luksuz.

Opozicija pak smatra da se pripisivanjem neuspeha isključivo skandalu sa troškovima skreće pažnja sa veoma lošeg učinka laburista koji su po njihovoj oceni potpuno izgubili vezu sa problemima običnih građana.

Iako Hermanova uporno tvrdi da izborni poraz nema veze sa problemom liderstva, više je onih i u samoj stranci i među političkim analitičarima koji veruju da je baš to pravi problem stranke koja je na vlasti od 1997, kada je predvođena Tonijem Blerom trijumfovala pod parolom „Novih laburista”, posle skoro dve decenije u opoziciji i pošto je odbacila mnoge socijaldemokratske principe svog programa.

U junu 2007, Gordon Braun, do tada na funkciji ministra finansija, nasledio je Blera, ali mu je rejting sve vreme u padu. Kritičari mu zameraju da je neodlučan, da slabo komunicira sa narodom i da ne uspeva da se nametne na domaćoj političkoj sceni onako kako je uspeo na svetskoj, prikazavši se proletos kao čovek koji ima odgovor za svetsku ekonomsku krizu.

Stranka je ostala podeljena na „braunovce” i „blerovce” još od 1994. kada su njih dvojica bili rivali za šefa stranke posle iznenadne smrti Džona Smita. Ovi drugi su ovih dana navodno tajno spremali partijski puč, o čemu je pisala ostrvska štampa, ali nisu hteli da javno izađu sa imenima strahujući od mogućih skorih izbora, na kojima zaverenici sigurno ne bi bili među kandidatima.