Nevolje sa Lukom „Beograd"

Kako je najavila predsednica Luke „Beograd” Ivana Veselinović, njeno preduzeće namerava da izgradi 2,2 miliona kvadrata(50 odsto stambenih, 50 odsto poslovnih), što prevedeno u neto kvadraturu iznosi po oko 825.000 kvadrata  za stanovanje i poslovanje. Po prosečnom kursu od 95 dinara za evro, ukupna naknada koja bi se uplatila gradu bila bi 520 miliona, a ne 880 miliona evra, kako navodi Ivana Veselinović. Ni 520 miliona nije malo, ali je pitanje da li je dovoljno da bi se obezbedila neophodna primarna i sekundarna infrastruktura za planiranu izgradnju na prostoru luke.

Saobraćaj: po planu, biće izgrađeno oko 12.500 stambenih jedinica, i obezbeđen prostor za oko 30.000 radnih mesta. Naši propisi nalažu da svaka stambena jedinica ima najmanje jedno parking mesto, a za poslovanje jedan parking na četiri radna mesta. To nas dovodi do oko 20.000 potencijalnih vozila za one koji tu stanuju i rade. Ovde treba računati i oko 80.000 posetilaca tokom dana. Ako će samo svaki deseti doći svojim kolima, to nas dovodi do novih 28.000 automobila koji će pored sadašnjih, cirkulisati Francuskom, Takovskom, Starine Novaka i konačno Ruzveltovom ulicom. Svima je na prvi pogled jasno da je nemoguće navedene ulice proširiti i obezbediti normalan saobraćaj.

Vodo snabdevanje:za potrebe novih 50.000 stanovnika, 30.000 zaposlenih i 80.000 posetilaca ne postoji mogućnost snabdevanja pitkom i sanitarnom vodom bez izgradnje nove fabrike vode, kapaciteta ne manjeg od sadašnjeg pogona na Makišu. Bez novih izvora, situacija sa vodosnabdevanjem u zoni terazijskog grebena postala bi kritična, a svi ostali delovi grada sa ove strane Save imali bi nestabilno napajanje.

Kanalizacija:na lokaciji luke ne postoji adekvatna kanalizacija. Lokacija se nalazi na međunarodnom plovnom putu zbog čega bi se za potrebe novog naselja morao izgraditi magistralni kanalizacioni kolektor koji bi otpadne vode sveo nizvodno, do lokacije van zone stanovanja, gde bi se uspostavio pogon za obradu otpadnih voda i izliv u Dunav.

Daljinsko grejanje:predviđeni kapaciteti iziskuju izgradnju nove toplane. Alternativa je dovođenje otpadne tople vode iz termoelektrane u Obrenovcu.

Elektro snabdevanje:na lokaciji luke ne postoji odgovarajući kapacitet koji bi obezbedio snabdevanje električnom energijom. Optimalno rešenje je moguća izgradnja nove plinske termoelektrane od oko 100 MW, formiranje prenosne i distributivne mreže i izgradnja odgovarajućih trafo-stanica.

Telekomunikacije: na izgled mali problem, ali imajući u vidu norme za predviđene objekte, koje zahtevaju vrlo jaku fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu, nemoguće je rešiti problem bez velikih intervencija u postojećoj mreži, bez uvođenja nove mreže i izgradnje novih centrala. Ovi radovi bi podrazumevali značajna raskopavanja saobraćajnica.

Dakle, troškovi infrastrukturnog opremanja lokacije Luke „Beograd” teško se mogu sagledati, jer obuhvataju skoro čitavu teritoriju starog dela Beograda. To bi značilo da građani Beograda, ali i svi ostali građani Srbije, moraju obezbediti novac za finansiranje „grada na vodi” preko potrebne infrastrukture, po cenu smanjenja ulaganja u zdravstvo, školstvo, sudstvo i ostale budžetske transfere.

Izgradnja luke u Beogradu predviđena je (na lokaciji na kojoj sada posluje preduzeće Luka „Beograd”): 1. Prostornim planom RS; 2. Regionalnim planom grada Beograda iz 2004. i 3. Generalnim urbanističkim planom grada Beograda usvojenim 2003. godine. Svi ovi planovi su višeg reda od Detaljnog urbanističkog ili plana regulacije. Izmene planova nižeg reda moguće su isključivo ako su u saglasnosti sa planovima višeg reda. Eventualnu izmenu mogu inicirati organi uprave grada ili republike, a ni u kom slučaju potencijalni investitor kroz interni konkurs za urbanističko rešenje koje uzima u obzir samo zahteve tog istog investitora, što je slučaj ne samo sa lukom nego i sa gotovo svim velikim poduhvatima u Beogradu poslednjih osam godina (Palata „Ušće”, Autokomanda, Brodogradilište, Stari mlin, Partizanka ...).

U prilog ovim tvrdnjama treba navesti i da je Zavod za urbanizam Beograda po nalogu gradske uprave izradio „Program za izradu plana regulacije dunavskog priobalja”, u okviru kojeg je i lokacija Luka „Beograd”. Taj program je 2006. dostavljen gradskom sekretarijatu za urbanizam, koji nije izdao nalog za izradu plana regulacije, kako to procedura nalaže. Razlog za to može biti samo jedan: zaključci programa jasno ukazuju da kompletan potes, uključujući i lokaciju luke, nije moguće infrastrukturno opremiti bez teških posledica na dalje funkcionisanje grada. Verovatno zbog toga, taj dokument nije nikada ugledao svetlo dana. Čudno je da gospodin Đorđe Bobić, tada predsednik urbanističke komisije Demokratske stranke, a kasnije i glavni arhitekta grada, nije uvažio zaključke programa niti ih je na bilo koji način komentarisao nego je nastavio da zagovara promenu namene lokacije luke. Možda odgovor na to treba tražiti u njegovom javno izrečenom priznanju da je investitorski urbanista, što praktično znači da se po njegovom mišljenju interes građana ne može meriti sa interesima investitora.

Na kraju bih rekao da nijedan političar u ovoj zemlji, počev od predsednika republike, preko zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, lokalne samouprave, do bivšeg glavnog arhitekte grada Beograda, nije ovlašćen da se poigrava našom i budućnošću naše dece i unuka, koji će morati otplaćivati štetu proizvedenu neznanjem i zloupotrebom nečijeg političkog položaja.

savetnik za investiranje i izgradnju