Srbija treba da se uključi u mirovne misije

Vojni komitet je glavno vojno telo Evropske unije, koje čine šefovi generalštabova iz 27 zemalja članica EU. Ono pruža preporuke iz vojnog domena Evropskom savetu i nadgleda vojne operacije EU. General Anri Banteža, predsedavajući Vojnog komiteta, prisustvovao je juče u Beogradu Trećoj konferenciji načelnika generalštabova Balkana i tim povodom dao je intervju „Politici”.

Postoje li uslovi koje Srbija treba da ispuni u vojnom smislu pre nego što postane kandidat za EU?

U tom domenu ne postoje nikakve obaveze. Članstvo zavisi najviše od reforme civilne administracije. Jedan od uslova iz Kopenhagena je, naravno, da civilna vlada mora u potpunosti da ostvaruje kontrolu nad vojskom, ali to u vašoj zemlji nije problem. Srbija treba da deli zajedničke evropske ciljeve spoljne i sigurnosne politike. Naročito preporučujemo saradnju u mirovnim operacijama. Održavanje mira je danas jako bitno, jer živimo u doba globalizacije, koja za posledicu ima da se etničko i društveno nezadovoljstvo brzo širi i preti bezbednosti. Tu su i pretnje poput terorizma i organizovanog kriminala. A kako bi se to sve sprečilo, treba nam specijalna obuka. Međunarodna zajednica ceni svaki doprinos svake nacije očuvanju mira.

Koji su načini saradnje Srbije i EU u vojnom smislu, dok još nije članica Unije?

Ističem da bi Evropska unija veoma cenila kad bi se Srbija uključila u mirovne operacije EU. Većina trupa u Čadu u misiji Minurkat, gde inače nedostaju medicinari, logistika i helikopteri, dolazi iz Evrope. Uprkos tome što se klima u Čadu razlikuje od evropske, to bi bilo korisno iskustvo za vašu vojsku, a vaša sposobnost za saradnju sa snagama EU bi se povećala. Srbija bi mogla da da i direktan doprinos učešćem u našim borbenim grupama za brz odgovor. Što više sarađujete, više ćete se približiti toj svojoj prirodnoj evropskoj „porodici”.

Možete li nam reći nešto više o tim borbenim grupama EU?

To su snage koje mogu da se koriste samo u hitnim slučajevima poput prirodnih i humanitarnih katastrofa, kao što su cunami ili masakr. Takođe, bile bi angažovane u zemljama koje su očigledno na pragu građanskog rata. Na primer, postignut je mirovni sporazum na Bliskom istoku, i potrebno je da se primirje hitno sačuva. Iako su ove grupe dostigle punu operativnu sposobnost u januaru 2007. godine, do sada još nisu korišćene. Zemlje učesnice ne moraju biti članice EU, i to nije nimalo neobično. Tako i Norveška, Turska, Ukrajina, BJR Makedonija i Hrvatska učestvuju u pojedinim borbenim grupama. Sastoje se obično od dve do četiri nacije, a u svakoj grupi komanduje po jedna, koja obezbeđuje najviše vojnika. O učešću se neformalno dogovara sa zemljom koja je na čelu pojedine grupe. Svaka je veličine ovećeg bataljona (od 1.500, što je minimum da bi se postigao efekat, do 3.000 ljudi) i svaka u svom sastavu ima kopneni deo, mornaricu i avijaciju. Mogu biti spremne za akciju u roku od 15 dana. Mogu se slati i do šest hiljada kilometara od Brisela.

Može li Srbija sebi da priušti da ostane neutralna, a okružena članicama NATO-a?

Tu treba biti oprezan. To je tačno u geografskom smislu, ali mi susede ne posmatramo više kao potencijalne protivnike. Međutim, svedoci smo vremena koje nalaže saradnju. Znate da su i Austrija, Finska, Švedska i Irska neutralne. To ih ne sprečava da održavaju jake veze sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir. Stoga, neutralnost Srbije nije prepreka njenom ulasku u EU.

Šta je postignuto na konferenciji?

Bio sam impresioniran konkretnim dogovorima o više od 20 zajedničkih kurseva. Interoperabilnost vojski regiona svakako će se povećati time što će studenti iz jedne zemlje pohađati kurseve na vojnim akademijama drugih zemalja u regionu.

Mislite li da je srpska armija „teškaš” na Balkanu?

Srpska vojska je kroz istoriju bila poznata po ozbiljnosti, delotvornosti i sposobnosti i ima potencijal da bude jedan od glavnih „izvoznika” bezbednosti u regionu i drugde. Da bi se to postiglo, srpska vojska treba da balansira između potreba nacionalne odbrane i potrebe da doprinese rešavanju kriznih situacija na globalnom nivou.

Tereza Bojković