„Londonske skice" Doris Lesing

Zrenjaninska „Agora”, ekskluzivni izdavač dela nobelovke Doris Lesing za srpski jezik, upravo je objavila njenu knjigu priča „Londonske skice”. Knjiga je sredinom devedesetih, kada se pojavila, doživela veliki uspeh i kod kritike i kod publike. Doris Lesing snažno i ubedljivo, služeći se različitim perspektivama, prati svoje junake u hiperurbanoj metropoli kakva je London.

„Te prve godine koju sam provela u Engleskoj, imala sam viziju Londona, koje više ne mogu da se setim… Bio je to grad iz košmara u kojem sam živela godinu dana. Onda se desilo da su se jedne večeri, dok sam šetala parkom, zgrade, drveće i autobusi stopili u predivnu sliku i tada sam shvatila da sam konačno kod kuće”, zapisala je Lesingova 1957, otkada i započinje, bez prestanka, da beleži zapažanja o Londonu. Knjiga „Londonske skice” obuhvata izbor priča koje su napisane u rasponu od tri decenije, a knjigu je na srpski preveo Aleksandar Bjelogrlić.

U izdanju Samizdata B92 iz Beograda objavljena je „Malvina” Mirka Kovača, a reč je o „Životopisu Malvine Trifković”, knjizi koja je prvi put objavljena u Beogradu 1971, u izdanju male ali sjajne izdavačke kuće „Slovo ljubve” (izdanje je rasprodato, pa je šest godina kasnije dopunjeno i obnovljeno; urednik Rade Vojvodić). U odnosu na to izdanje, ovo najnovije, Samizdata B92, dopunjeno je i crno-belim fotografijama. Inače, Malvina je početkom devedesetih objavljena u Francuskoj, kao džepno izdanje u tiražu od 20.000 primeraka (Payot&Rivages). U Francuskoj je knjiga doživela tri izdanja, adaptirana je i izvedena kao pozorišna predstava u Parizu. Predstava „Malvina” neko vreme je izvođena i u Ateljeu 212 u Beogradu.

Roman se bavi „tragičnom sudbinom glavne junakinje u istorijskom kontekstu srpsko-hrvatske mržnje. Napisan je arhaičnim srpskim i hrvatskim jezikom: sastoji se kako iz ekavskih, tako i iz ijekavskih delova, zavisno od toga ko je pripovedač/narator. Glavna junakinja, kao žrtva spleta čudnih okolnosti, suočava se sa dva nepremostiva životna problema: lezbijka je i pravoslavka koja se zaljubljuje u ženu katoličke vere. Kovač iz dokumenata stvara lik Malvine, koja je i svetica, i grešnica, i mistik, i žena u kojoj je seme ludila…”

Roman „Životopis Malvine Trifković”, podseća izdavač, odmah je po objavljivanju izazvao pravu buru oprečnih reagovanja u književnoj javnosti: iz raznih pobuda, jedni su ga smatrali remek-delom, a drugi bogohulnim štivom.