Bloher "kažnjen" u parlamentu

Od sredine nedelje Švajcarska je bogatija za ekstremno iskustvo u domenu tamošnje parlamentarne demokratije. Pobednik prethodnih parlamentarnih izbora, ministar pravosuđa i unutrašnjih poslova Kristof Bloher primoran je većinskom odlukom poslanika parlamenta u Bernu da napusti vladu.
Izglasavanje nepoverenja ultradesničaru i populisti Bloheru obrazloženo je pozamašnim paketom argumenata. Predstavnici građanske levice i "zelenih" stavili su na kantar Bloherovih greha i mana – širenje mržnje prema strancima, njegovo zalaganje za razgradnju državnih struktura (kritičari govore o rasprodaji vitalnih resora nacionalne ekonomije i socijalne zaštite), njegovo striktno protivljenje modernizaciji prevaziđene povezanosti resora pravosuđa i policije... Krilatica "Kadija te tuži, kadija ti sudi", u švajcarskoj verziji, navodno, Bloheru se vrlo dopadala.

Odlučujući doprinos izglasavanju nepoverenja dali su demohrišćani i liberali. Podržali su levu opciju, priznajući neuspeh četvorogodišnjeg "eksperimenta Bloher".

Svojevremeno su upravo stranke političkog centra i desnog krila izdejstvovale ulazak kontroverznog populiste u vladu – obrazlažući zalaganje naizmeničnim efektom demokratije. Sa jedne strane, smatrano je da političar kome je više od četvrtine švajcarskih birača dalo glas ima pravo da zauzme mesto u vladi, bez obzira na njegov "deficit demokratskog poimanja". Sa druge strane, verovalo se da će Bloher, preuzimanjem odgovornosti u vladinoj loži, ispoljiti novu političku narav i kulturu...

Pridržavajući se principa takozvane konkordacijske demokratije – za razliku od klasične demokratije u kojoj većinska grupacija diktira politički kurs, u Švajcarskoj se vlada obrazuje na osnovu sporazuma četiri najpopularnije stranke, pa opozicija, praktično, ne postoji – odlazak, ili isterivanje, Kristofa Blohera iz vladine lože ublažen je izborom u vladu Eveline Vidmer Šlumpf iz redova Bloherove stranke. Time je zadovoljeno načelo proporcionalne zastupljenosti četiri najpopularnije stranke u vladi. Međutim, upravo bi ovaj detalj mogao da predstavlja najoštriji šamar Bloherovim sledbenicima, da dovede do definitivnog razdora među frakcijama stranke.

U redovima nacionalistički konzervativne švajcarske desnice nastala je pometnja posle najave predstavnika radikalne opcije iz takozvane ciriške frakcije da će se povući u opoziciju. Sa druge strane, pristalice umerenijih frakcija, kantonskih organizacija Bindena i Berna, koje se okupljaju oko dugogodišnjeg člana vlade Samjuela Šmita, zagovaraju ostanak u vladi. Da li će veteranu švajcarske političke scene Šmitu poći za rukom da smiri duhove, ostaje da se vidi. Šanse mu nisu sjajne. Najradikalniji predstavnici Bloherovog krila, Oskar Frajzinger i Ili Majer, u međuvremenu, zapretili su svim članovima koji se ne povuku u opoziciju isključenjem iz stranke. Moglo bi da usledi definitivno cepanje stranke na radikalnu frakciju, koja mobiliše nezadovoljne birače, i na državotvornu, politički umerenu organizaciju.

Po mišljenju vodećih analitičara, ovakav razvoj bi predstavljao kraj višedecenijskog, konstantnog stranačkog uspona nacionalista u Švajcarskoj. U prilog ovom mišljenju ide sudbina austrijske ekstremne desnice Jerga Hajdera. Posle najvećih uspeha, stranka se podelila na radikalne slobodare, pod vođstvom Hajnca Kristijana Štrahea, i na Hajderov Pokret za budućnost Austrije. Na svim potonjim izborima rezultati dve stranke, ukupno računato, nisu dostigli ni polovinu nekada osvajanih glasova.