Lajčak: Osedeo sam na Balkanu

Od našeg dopisnika 
Prag, 11. juna – Debata i odluke u EU i NATO u vezi sa zapadnim Balkanom bile su opterećene klišeima i površne, pre svega polazilo se od toga da su Srbi zli, a ostali dobri. Slovačka je te rasprave obogatila dubljim poznavanjem situacije, čemu su doprineli, takođe, Mađarska i Slovenija, izjavio je u intervjuuslovačkom listu „Pravda” ministar spoljnih poslova ove zemlje Miroslav Lajčak na marginama konferencije „Evroatlantska iskustva i balkanske vizije”, održane u Bratislavi, u organizaciji Slovačke atlantske komisije i uz pomoć ministarstava spoljnih poslova Slovačke i Crne Gore.

Ovaj slovački političar ima velika iskustva sBalkana – bio je ambasador u Beogradu, potom izaslanik EU na referendumu o samostalnosti Crne Gore i na kraju i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH i u ovom intervjuu govorio je, uglavnom, kritički na račun politike EU i NATO prema zapadnom Balkanu. Proces stupanja ovih zemalja u NATO i EU se, po njegovim rečima, shvatao isto onako kao kad su bile u pitanju zemlje srednje Evrope, automatski se pretpostavljalo da je to „prioritet prioriteta” i da su te zemlje spremne da žrtvuju sve za to. A u tim zemljama često je bilo najvažnije ono što je nacionalno. „Bili su ustanovljeni tako neosetljivi i visoko postavljeni uslovi da su demotivisali te zemlje da ih ispunjavaju. Bila je to tzv puna saradnja sMeđunarodnim tribunalom u Hagu saspekta Srbije, koja je u biti zaustavila integracione procese. A u slučaju BiH je to bila ’slavna’ policijska reforma koje je bila neostvariva”.  

„Upada u oči koliko su napora uložile velike sile oko Kosova, a rezultat je nedopečeni produkt. Čak i zemlje iz regiona koje su priznale Kosovo jedva da ga tolerišu. Priznale su ga ali nisu uspostavile odnose na nivou ambasadora. Predstavnici Kosova nisu pozvani na inauguraciju makedonskog predsednika ni na regionalne skupove u Crnoj Gori. Broj zemalja koje ga priznaju rašće postupno. Agresivno guranje Kosova izaziva jednako agresivnu reakciju Srbije. Moramo tražiti osetljiva rešenja. Vreme ide samo u jednom smeru–napred. Neke stvari se ne mogu vratiti natrag ali ne moramo nikog ponižavati i traumatizovati. Priđimo ekonomskoj saradnji, kontaktima među ljudima...”, rekao je Lajčak.

Na potpitanje kada će se to dogoditi,odgovorio je da su ga Amerikanci pitali šta sKosovom. Preneo im je, kaže, ono što je čuo od srpskih predstavnika da za njih „Kosovo nije tema broj jedan ali ako neko hoće da od njega napravi temu broj jedan oni će na to reagovati”.

Na pitanje šta će se dogoditi ako srpska strana u BiH ne ispuni ultimatum visokog predstavnika Incka Lajčak je odgovorio da će se „ili naći kompromisno rešenje ili će stanje postati krizno”...„Može doći do toga da ne funkcionišu strukture vlasti u BiH. Problem je u tome što je međunarodna zajednica još u traženju stava prema radu visokog predstavnika. Da li treba da ostane tamo, ili treba da bude samo predstavnik EU? I kakva ovlašćenja treba da ima? To su nerešena pitanja, odgovori se traže i na osnovu simpatija prema ovome ili onom u BiH...”

Na pitanje koliko je zapadni Balkan doprineo da relativno rano posedi, ovaj 46-godišnji političar je odgovorio da je najveću odgovornost osećao dok je bio u BiH i da je primetio da je tamo brže sedio.