Srpska priča sa hepiendom

Tekst o sastanku koji je pre svega izjednačio značaj srpske košarkaške lige i NLB šampionata, u danu kada je ugovor potpisan u našoj „Kući košarke”, Evroliga je objavila kao udarni na svojoj prezentaciji na Internetu.

Iz regionalnog takmičenja su ga preuzeli i stavili pod oznaku „intervju”, na oficijelnoj stranici na globalnoj kompjuterskoj mreži? Bez slika, kojih je bilo na portalu Evrolige, čiji je izvršni direktor Bertomeu posredovao u dogovoru.

Epilog višemesečnog galimatijasa koji je ponovo zaoštrio odnose u našoj košarci, oslabio je jedino poziciju NLB lige, koja neće kao do sada nositi skoro pet puta više bodova nego Košarkaška liga Srbije.

Od sezone 2011/2012. srpski reprezent u Evroligi biće ekipa koja u prethodnoj godini ostvari najviše poena koji će se distribuirati po modelu 40 odsto NLB, 40 odsto Liga Srbije, 20 odsto evrokupovi.

Zahvalnost Partizanu

U „Jadranskoj ligi” moraće već u sledećoj sezoni da izvrše i sve one promene koje su proteklih godina izbegavali da urade, pre svega u davanju upravljačkih i vlasničkih prava srpskim klubovima srazmerno njihovoj ulozi.

Iako je tu i tamo konstatovano kako je Partizanu, koji će igrati u Evroligi naredne dve sezone, ovim sporazumom „ukradena jedna godina” u elitnom evropskom takmičenju, to zaista nije slučaj.

Za spornu sezonu 2011/2012, prema dosadašnjem sistemu trogodišnjeg bodovanja, trenutna tabela bi imala sledeći izgled: Partizan 38, Hemofarm 13, Crvena zvezda 12 bodova. „Crno-beli” bi u preostale dve sezone morali da odbrane tih 25 bodova plusa, a u svakoj ponaosob rivali bi mogli da osvoje tridesetak.

Velika prednost – da, ali je sigurno da bi bila sačuvana otprilike koliko i najava da će Partizan osvojiti još osam uzastopnih srpskih titula, koliko su iz njegovog tabora nedavno predvideli (ne pri rezultatu 2:2 u finalu plej-ofa).

Partizanu je ta treća godina u Evroligi praktično oduzeta lane, u vreme kada su Crvenu zvezdu činila samo četiri igrača, budući da je tada Evroliga odlučila da se odustane od ideje o trogodišnjem ugovoru za period 2009-2012, koji su „crno-beli” po ranijoj računici već bili obezbedili, i pređe na jednogodišnji ugovor prema trogodišnjem bodovanju.

U tom smislu je i bila izjava Đordija Bertomeua da je mogućnost trogodišnjeg ugovora za Partizan bila legitimna i da se duguje zahvalnost našem klubu za širinu koju je pokazao.

U slučaju Partizana, posle svega, ostaje utisak da je u prevelikoj nesrazmeri odnos prema Evroligi, od koje situacije koje nisu prijatne za njega doživljava vrlo često i kroz suđenje na terenu, i nastup prema ostalim našim klubovima.

Pokrenuti sopstvenim interesima, srpski klubovi su ipak ostvarili bezmalo sudbonosni zaokret za domaću ligu.

Od jeseni 2010. godine kada sve stupa na snagu, srpsko prvenstvo može da bude bitno čak kao onda kada je prosto šampion išao u Evroligu. Posle dve trećine sezone u kojima će klubovi deliti onih 60 odsto iz NLB lige (prvak 40 bodova, drugoplasirani samo pet manje, treći 30, četvrti 25) i evrokupova, sa pravim takmičarskim nabojem ulaziće se u Superligu Srbije (prvak 40, drugi 30, treći 20, četvrti 10).

Dramatiku našeg takmičenja dodatno može da pojača činjenica da po novom modelu u NLB ligu neće više moći pet, nego samo četiri tima.

U Crvenoj zvezdi su sporazum ispratili i sa malo trijumfalizma, počinjući informaciju na svom „sajtu” rečenicom: „Dileme i zvanično više nema, ako je ikada i bilo”. Napomenuto je kako je Partizanov predsednik Danilović jedini „zaboravio” da u međusobnim izrazima zahvalnosti pomene Zvezdu.

Zbilja, nema dileme da je Zvezda odigrala veliku ulogu u borbi da se sistem promeni, mada možda u njenom taboru, za par godina, procene da bi trebalo da se osmisli još bolji model popune Evrolige, koji bi recimo doveo i do sloge naših klubova usred borbe za bodove u srpskom prvenstvu...

Okretanje sebi

Kada je reč o narednom periodu, u pravu su u FMP Železniku kada insistiraju na tome da će morati na vreme da se ispoštuje ceo sporazum i sa onim delom o organizacionim promenama NLB lige.

Tako uskoro možda ni njegovi klupski čelnici neće morati, koji minut posle osvajanja evropske titule juniorskog tima, da napomenu kako je taj veliki uspeh ostvaren u regularnim uslovima, u kojima će „FMP uvek imati dobar rezultat”.

Tom prilikom u Berlinu prošlog meseca, nisu samo rekli da li je neregularna bila NLB liga, srpsko prvenstvo, ili Evrokup, koji organizuje Evroliga, organizator pomenutog takmičenje juniora, a u kojem je ove sezone tim iz Železnika ostao iza Artlanda, tek devetog tima na kraju nemačkog šampionata, i Fortituda, novog člana italijanske Druge lige...

Pomoć Borislava Stankovića, kojeg je i Evroliga istakla u prvi plan, podsetila je i na vremena kada su naši ljudi vodili glavnu reč u međunarodnim krugovima. U neku ruku, strano posredovanje na koncu sezone je u skladu sa spoljnim uticajem koji je obeležio i njen početak.

U septembru, Hemofarmov koncern je prihvatio da prestane da sponzoriše Košarkaški savez Srbije po zahtevu tadašnje američke senatorke Hilari Klinton, zbog slučaja Miladina Kovačevića.

Bilo je i zato lepo videti predstavnike Hemofarma u „Kući košarke”, čiji domaćini su se najmanje pitali oko svega, a mogu da budu najzadovoljniji.

Na kraju, posle godina u kojima je veliki deo aktivnosti klubova bio usmeren na poteze Evrolige, NLB lige, našeg saveza, uprava rivala, raznih interesnih grupa, oni mogu više da se okrenu sebi. I možda da ne zloupotrebljavaju bar one medije koji su korektno prenosili njihove akcije van parketa.

-----------------------------------------------------------

Novi sistem na primeru

Novi sistem bi na primeru protekle sezone ovako izgledao: u plej-of Partizan bi ušao sa 55 bodova (15 po osnovu četvrtfinala Evrolige), a Hemofarm sa 38 (računajući da je bio treći u NLB ligi, osam bodova iz Evrokupa). Vrščani bi eliminacijom „crno-belih” u polufinalu, a bili su blizu da izbore „majstoricu”, došli u situaciju da u finalu igraju za trofej koji bi ih odveo pravo u Evroligu (78 bodova). Partizan bi trećim mestom mogao do samo 75.

G. Kovačević