Kako sačuvati neurone

Parkinsonova bolest nastaje zbog nedostatka dopamina, hemijskog prenosioca (neurotransmitera) u delu mozga koji je odgovoran za kontrolu pokreta. Ova bolest je neizlečiva i sva dosadašnja lečenja, uključujući i operativne metode, koriste samo za uklanjanje simptoma, međutim nijedna od dosadašnjih terapija ne prekida mehanizam koji dovodi do propadanja nervnih ćelija zaduženih za kontrolu pokreta.

Poslednjih godina veliko interesovanje stručnjaka je izazvao lek „rasagilin“ koji blokira delovanje enzima monoaminomonooksidaze Be. Ova supstanca učestvuje u procesima razgradnje dopamina i sprečava štetno dejstvo slobodnih radikala kod obolelih, saznajemo od prof. dr Vladimira Kostića, direktora Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije.

Kako deluje ovaj lek? Studija simbolično nazvana „Adađo“ zasnovana na takozvanom odloženom početku, pokazala je da primena „rasagilina“ u ranoj fazi Parkinsonove bolesti, i to u dnevnoj dozi od samo jednog miligrama, značajno usporava njeno napredovanje. Verovatno će ova studija biti tema mnogobrojnih diskusija, mišljenje je dr Kostića, pa i kritika, ali je to prvo istraživanje koje je pokazalo da se lekovima može menjati tok bolesti.

Lekovi, odmah

– Donedavno je primena medikamentozne terapije odlagana do faze kada bolesnik bez nje više nije mogao da funkcioniše, da bi se izbegla neželjena dejstva. Međutim, nova saznanja o njihovom delovanju obnovila su stare koncepte lečenja. Tako se za levodopu(aminokiselinu iz koje nastaje dopamin), najdelotvorniji lek za Parkinsonovu bolest, verovalo da baš on izaziva niz neželjenih efekata, da dugom upotrebom postaje toksičan, da vremenom prestaje da deluje i da je njegova primena povezana s pojavom nevoljnih pokreta ikomplikacija. Mi danas znamo da ne postoji nijedan klinički dokaz o njegovoj toksičnosti. Istraživanjem je takođe potvrđeno da „levodopa“ iposle deset i više godina upotrebe i dalje otklanja usporenost, ukočenost i drhtanje.

(/slika2)Ranija strategija lečenja mogla bi se sažeti u dve reči: „gledaj i čekaj“, a nova u tri: “uvedi terapiju odmah“, ističe profesor dr Kostić. Prema najnovijim istraživanjima rano uvođenje „levodope“ ili lekova koji stimulišu dopaminske receptore zaštitno deluje na moždane ćelije.

Od našeg sagovornika saznajemo da su za novi pristup lečenju značajni rezultati dobijeni dugogodišnjim praćenjem velikog broja bolesnika u Engleskoj i Australiji, kad je utvrđeno da nije reč samo o progresivnoj neurološkoj, motornoj bolesti, već i o psihijatrijskom oboljenju. Posle 10 do 15 godina glavne tegobe nisu bile one s početka bolesti, već najčešće one koje nisu povezane s motorikom kao što su depresija, demencija, poremećaji spavanja. Istraživanjem kvaliteta života ovih bolesnika utvrđeno je da izvor njihove najveće patnje nisu motorne smetnje i nemogućnost kretanja, već oštećenje intelektualnih funkcija i depresija.

– Pojava psihijatrijskih i drugih nemotornih simptoma ukazuje da vremenom stradaju i drugi transmiterski sistemi u mozgu, a ne samo dopaminski. Simptomi izazvani njihovim propadanjem ne mogu da se kontrolišu uobičajenom terapijom, već za njih moraju da se primene drugačiji lekovi – kaže naš sagovornik.

Neuspeh presađivanja

Iako se od transplantacije dopaminskih embrionalnih i matičnih ćelija mnogo očekivalo, nisu postignuti očekivani rezultati. U prvom slučaju presađene ćelije su izumirale, dok je primena matičnih ćelija još daleko od rutinske kliničke primene. I u presađenim ćelijama pronađena su Levijeva tela – patološki marker Parkinsonove bolesti – odnosno isti mehanizam koji je u zdravim moždanim ćelijama izazvao bolest.

– Različite forme parkinsonizma se mogu ispoljiti sličnom ili istom kliničkom slikom i ponekad ih je nemoguće razlikovati. U našem Institutu je otvorena Laboratorija za genetsku dijagnostiku koja će omogućiti detektovanje genetskih formi ove bolesti, kaže dr Kostić.

 Po njegovim rečima određivanje terapije prema uzroku, dakle razlikovaće se zavisno od tipa parkinsonizma. Za sada se određuju specifičnosti pojedinih tipova i njihovi patofiziološki mehanizmi.

(/slika3)Parkinsonova bolest može da ima više uzroka, kao što su genetski faktori, već pomenuti poremećaj razgradnje dopamina, oštećenje mitohondrija (delova ćelija zaduženih za metabolizam), oksidativni stres, poremećaj razgradnje proteina. Propadanje dopaminskog sistema može da nastane i nepovoljnim delovanjem činioca spoljašnje sredine, kao što su pesticidi, korišćenje bunarske vode, povrede glave, udisanje ugljen-monoksida, teški metali u organizmu, ili kao posledica uzimanja pojedinih lekova.

Od našeg sagovornika saznajemo da bolest lagano napreduje i može da prođe nekoliko meseci, pa i godina, pre nego što oboleli primeti prve teškoće. Istraživanja su pokazala da izumiranje ćelija počinje sedam, pa i više godina pre pojave kliničkih znakova. Najbolje je kada se bolest otkrije u ranoj fazi, dok su motorika i mišićna aktivnost još očuvane.

Na koje rane simptome treba obratiti pažnju? Kandidati za Parkinsonovu bolest su osobe koje gube osećaj mirisa, imaju uporan zatvor i osobe koje tokom spavanja, kad bi inače trebalo da budu opuštene i smirene, viču u snu, bore se i često povređuju osobu sa kojom spavaju u ubeđenju da je zapravo brane.

Da li uzimanje vitamina odlaže pojavu bolesti ili usporava njen tok?

Urađena je velika studija koja je pokazala da vitamin E u velikim dozama nema efekta kao ni placebo. Pojedini vitamini Be grupe, kada se uzimaju s levodopom, mogu da ubrzaju znake parkinsonizma. Pažnju istraživača izaziva koenzim Q10 za koji ima indicija da u velikim dozama može da ima zaštitno dejstvo, ali da bi mogao da se preporuči bolesnicima, smatra profesor Kostić, potrebno je sprovesti kontrolnu studiju.

Od našeg sagovornika saznajemo da će do kraja godine i u Srbiji biti sačinjen vodič za Parkinsonovu bolest, koji će precizno odrediti u kojim oblicima, kojim lekovima i dozama će moći da se leči. Hirurško lečenje namenjeno je samo određenim bolesnicima, kojima medikamentozna terapija više ne može da pomogne. Ono je nesumnjivo značajno, ali se kod nas još ne radi.

Poslednjih godina objavljen je veliki broj studija koje ukazuju i na terapijski značaj kontrolisane fizičke aktivnosti. Ipak, identifikovanje uzroka bolesti je strategija za budućnost, a za sada je cilj rano otkrivanje i rano lečenje Parkinsonove bolesti, naglašava prof. Dr Vladimir Kostić.

Vera Bošković

---------------------------------------------------------------

Rano otkrivanje bolesti

Dijagnostičke procedure su sve specifičnije. Osim kliničkog pregleda (glavni simptomi su drhtanje, ukočenost mišića ruku, nogu i vrata i usporenost pokreta) preduzimaju se i druge metode poput kompjuterske tomografije mozga ili magnetne rezonance, ali samo da bi se isključili drugi neurološki ili vaskularni poremećaji sa sličnim simptomima. Može se uraditi i SPECT snimanje dopaminskih transportera u ganglijama mozga i u vrlo ranim fazama bolesti, a transkranijalnom sonografijom obaviti pregled moždanog tkiva, tj. crnih jedara, čija degeneracija izaziva Parkinsonovu bolest. Ove metode u našoj zemlji rutinski se primenjuju jedino u Kliničkom centru Srbije.