Signali oporavka svuda, osim u Evropi

Nesložni i međusobno nepoverljivi, ministri finansija osam najrazvijenijih zemalja sveta okupili su se juče u italijanskom gradiću Leče, da pripreme julski samit lidera G-8 posvećen globalnoj ekonomskoj krizi – najtežoj od 1945. godine.

Očekivanja učesnika sastanka u Lečeu, više su nego oprečna. Domaćin, Italija, nada se da će ministri finansija G-8 – tokom dvodnevnog sastanka (koji se završava danas oko podneva), osmisliti nova pravila poslovanja globalnog bankarskog sektora, nakon prvih signala da je kriza „dotakla dno”.

Američka delegacija na ministarskom samitu G-8 očekuje od EU da nastavi sa upumpavanjem novca u finansijski sektor i podvrgne banke Starog kontinenta strogom i jednoobraznom stres-testu snage.

„Mislim da je pošteno reći da je snaga globalne oluje znatno opala”, istakao je američki državni sekretar za finansije Timoti Gajtner pesničkim žargonom koji je sve popularniji među liderima zapadnog finansijskog establišmenta.

Optimizam Gajtnera potkrepljuju najnoviji podaci sa američkog tržišta rada. Uprkos najvećoj stopi nezaposlenosti u poslednjih četvrt veka, od 9,4 odsto, Američko ministarstvo rada registrovalo je da se „usporava ukidanje radnih mesta” u SAD: broj ljudi koji su prvi put zatražili naknadu za nezaposlene prošle sedmice u SAD opao je za 24.000 na 601.000 – što je 14.000 manje od očekivanja analitičara.

Za francusku ministarku finansija Kristin Lagard, takvi podaci nisu ništa drugo do „zelenih pupoljaka koji tek treba da se rascvetaju”, prenosi agencija Blumberg.

„Svetu su potrebni daleko jači dokazi da je krizi i recesiji došao kraj. Bankarski sektor još je rovit, nezaposlenost nije ukroćena... Prekretnica u borbi protiv krize još je daleko”, ocenila je Kristin Lagard.

Uoči ministarskog sastanka u Lečeu, guverner Bank of Ingland Alister Darling oštro je kritikovao „establišment na evropskom kontinentu da nije očistio finansijski kukolj u bankarskom sektoru”.

Međusobno sumnjičenje sa dve obale Atlantika juče je zaoštreno objavljivanjem poverljivog izveštaja EU u kom „briselska familija” optužuje SAD, Kinu, Rusiju, Brazil, Indoneziju, Japan... da su oblapornim paketima fiskalnih olakšica pomogli domaćoj privredi, ali istovremeno teško oštetili važeća pravila svetske trgovine.

„Uprkos nekim pokazateljima da se usporava ekonomski strmoglav, evolucija uvoza i izvoza u nizu vodećih ekonomija je i dalje veoma negativna. Činjenica da nezaposlenost i dalje raste u najrazvijenijim ekonomijama ukazuje da globalni ekonomski oporavak još nije u zamahu”, navodi izveštaj koji ekskluzivno prenosi Rojters.

Jučerašnji izveštaj dramatičnom padu industrijske proizvodnje u EU od 21,6 odsto u odnosu na prošlu godinu ( najvećem strmoglavu od polovine prošlog veka), dodatno učvršćuje pesimizam evropskih zvaničnika pred G-8.

Istovremeno, tmurni ton evropske finansijske i političke elite povodom globalne krize sve više je u disharmoniji sa poletnim nagoveštajima oporavka u redovima konkurencije, posebno one na Dalekom istoku.

„Maloprodajna i industrijska proizvodnja u Kini su u snažnom zaletu, uprkos osetnom padu izvoza. Maloprodaja je u Kini porasla za 15,2 odsto u odnosu na maj 2008. godine dok je aprilski rast iznosio 14,8 odsto. Industrijska proizvodnja u Kini za isti period u porastu je od 8,9 odsto”, objavio je Nacionalni biro za statistiku Kine.

Sudbonosni okret Kine ka domaćem tržištu – usred globalne krize – izaziva primetnu nervozu na Zapadu. Međusobno nesložne oko krize, EU i SAD su juče ipak zajednički najavile mogućnost da tuže Kinu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog „manipulacija na svetskom tržištu sirovina”.

Inače, globalnoj emisiji konfuznih signala o stadijumu krize, juče su se priključili MMF i Svetska banka. Legendarno složni dvojac na svetskoj finansijskoj sceni, izašao je sa oštro suprotstavljenim procenama svetskog ekonomskog rasta u ovoj i 2010. godini. MMF očekuje da će globalna ekonomija u 2010. godini zabeležiti rast od 2,4 odsto. Svetska banka proriče da će globalna ekonomija u 2010. godini zabeležiti pad od tri odsto. Pometnja ne može biti veća.