Srbi po 1244, Albanci po Ahtisariju

Posle posete regionu i razgovora sa šefom Unmika Lambertom Zanijerom, američki diplomata u UN Dejvid Harland kaže za „Politiku” da su razgovarali o tome kako dalje i da su relativno zadovoljni postignutim. „Moglo je biti mnogo gore”, kaže Harland.

Ipak, iz Prištine svakodnevno stižu izjave da kosovski zvaničnici neće da razgovaraju s predstavnicima Unmika i da misiju UN smatraju nepoželjnom. „Oni zapravo razgovaraju s nama. Međutim, njihovo nezadovoljstvo potiče zbog toga što smo mi praktično jedini veliki međunarodni akter na Kosovu koji ne potvrđuje eksplicitno njihovu nezavisnost”, kaže Harland i tvrdi da pored svih tih nezadovoljstava sa obe strane u okviru statusne neutralnosti ima dosta praktičnih pitanja o kojima mora da se razgovara na terenu.

I srpska strana tako misli, međutim, da razgovora nema.

Zapravo, razgovora ima i to dosta. Čak možemo reći da je napravljen neki skroman napredak u oblastima za koje su obe strane najviše zainteresovane.

Problemi postoje u oblastima policije, carine, slobode kretanja, da li su tu napravljeni neki pomaci?

Postoje neki predlozi o kojima se trenutno raspravlja i u ovim oblastima, ali i o verskom i kulturnom nasleđu. Ne bih želeo da prenaglasim značaj tih dogovora i ne mislim da će to biti rešeno preko noći, međutim, možemo da kažemo da postoji izvesno dobra voljada se reše problemi praktične prirode.

Ko s kim razgovara i zašto se o tome ništa ne govori u javnosti?

Mi zapravo razgovaramo sa svima. O nekim razgovorima se više zna, o nekima manje, ali se pojavljuje duh pragmatizma. U tom kontekstu naveo bih komentar potpredsednika SAD Džozefa Bajdena koji je rekao da se „slažemo da se ne slažemo”, ali da treba zauzeti praktičan stav u rešavanju pitanja. Za nas je to veoma bitno jer na Kosovu postoje pitanja koja ne mogu da budu razrešena potpuno u skladu sa željama obeju strana. Jedno od tih pitanja je sever Kosova i koje će pravo biti primenjeno tamo. To je pitanje od velike važnosti jer je svakom u interesu da se nekakvo pravo primenjuje.

Da li se u kompleks pitanja koja ne mogu da budu razrešena u skladu sa željama obeju strana ubraja i pitanje carine ili poseta državnih zvaničnika Kosovu?

Jeste, to su upravo klasični primeri. Recimo, Srbija je što se tiče carine dugo vremena imala stav da je Kosovo jedinstvena carinska oblast. Međutim, od 17. februara prošle godine Srbi su na ova dva prelaza rešili da ne sarađuju s Prištinom. Eto, to nije problem koji može da se reši bez kompromisa sa obe strane.

Postoji li politička volja da Unmik vodi te razgovore?

Naravno. U nekim oblastima će Euleks preuzeti vodeću ulogu. Oni su sada prisutni u velikom broju, osposobljeni su za to i mi smo zadovoljni tim rešenjem.

Da li ste zadovoljni načinom na koji Euleks obavlja svoje dužnosti?

Mi smo veoma zadovoljni što se Euleks rasporedio na čitavom Kosovu i drago nam je da je to postignuto uz saglasnost i Beograda i Prištine. Smatramo da je budućnost ovog prostora u EU i stoga nam je drago da smo odigrali vrlo značajnu ulogu kako bi se omogućio dolazak Euleksa.

Ujedinjene nacije imaju i dalje mandat, kako vidite dalju ulogu Unmika?

Srbi na Kosovu ne prihvataju prištinske vlasti, ali prihvataju UN i Rezoluciju 1244, što znači da postoje oblasti u kojima mogu da se traže rešenja kada se za to donese odluka u Prištini. Pri tome,Srbi na Kosovu mogu da zauzmu pozitivan stav i sarađuju u kontekstu Rezolucije 1244. Za ovo postoje primeri, bilo da ih sprovodimo mi ili neko drugi. Oni možda nisu savršeni, ali nam ipak pokazuju kako da se krećemo napred. Primer je sud u Mitrovici, koji je napravio dečije korake ka normalizovanju situacije.

Da li to znači da će Unmik i dalje predstavljati most između Beograda i Prištine?

To znači da će Unmik činiti sve što je u njegovoj mogućnosti kako bi se omogućio normalan život i kako bi sproveo svoj mandat, što podrazumeva i aktivan dijalog u Prištini, u zajednicama na Kosovu u kojima žive manjine kao i s Beogradom. Za mnoge od ovih problema se ne može doći do rešenja bez Beograda, a primer su upravo carine. Carina postoji na obe strane linije i potrebna je saradnja sa obe strane.

Priština baš i nije otvorena za dogovor.

Postoji volja da se pronađu opcije za normalizaciju. Ove jeseni će biti organizovani izbori na Kosovu i u predizbornom periodu uvek postoji teškoća da se pokaže fleksibilnost pred izbornim telom u pogledu osetljivih pitanja. Međutim, i pored toga mora se reći da je bilo pozitivnih gestova iz Prištine. Čak se može reći da ima i takvih pitanja po kojima su oni bili spremni na fleksibilnost ali Beograd za sada nije, kao u slučaju priznavanja diploma.

Očekujete li da će se posle Bajdenove posete neka pitanja pokrenuti s mrtve tačke?

Da počnemo sa onim što je najzrelije: to bi bili sudovi. Priština je pokazala fleksibilnost kada je prihvatila rešenje za sud u Mitrovici (severnoj), u kome učestvuju i pravnici iz Prištine i gde se ne primenjuju ni zakoni po Ahtisarijevom planu niti oni sa ostalog dela. Tu postoji prostor za nadogradnju. U severnoj Mitrovici vlada situacija da niko ne može da bude kažnjen ni za to što nije platio parking, a kamoli da se procesuiraju neki teži slučajevi. Druga stvar bi mogla da bude carina, a treća versko nasleđe. Mislim da postoji spremnost kod obeju strana da sarađuju upravo u okvirima onoga o čemu je govorio Bajden, o praktičnim rešenjima.

Kako može da se radi na praktičnim rešenjima ako smo se „složili da se ne slažemo”?

Formula „slažemo se da se ne slažemo” bi mogla da se primeni u mnogim oblastima. Recimo, kosovski Albanci bi mogli da kažu da postupaju po zakonodavstvu Prištine, a Srbi na Kosovu bi, u onim slučajevima gde je moguća saradnja između dveju zajednica, mogli da kažu da postupaju po Rezoluciji 1244. Znači ova formula „slažemo se da se ne slažemo” otvara vrata saradnji.

To je onda podela. Ti zakoni ne mogu da se preklope.

Nije. Uzmimo na primer carinu. Možemo zamisliti kao moguće rešenje ono po kome bi obe zajednice – kosovski Albanci i kosovski Srbi – primenjivali isti tarifni sistem, pri čemu bi albanski carinici rekli da primenjuju zakon Kosova onako kako je on donet u Prištini, dok bi u isto vreme oni koji prikupljaju carinske prihode na severu, ko god da je to, mogli da kažu da to rade po Rezoluciji 1244 i pod upravom specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN. To nudi vrlo otvorene i fleksibilne mogućnosti. Znači, takva formula ne prisiljava ljude da sarađuju, ali im daje mogućnost da to čine, pri čemu ne moraju da iskazuju svoj stav u vezi sa statusom.

Znači da rade na istoj stvari, samo da je različito zovu.

To je formula paralelnog univerzuma

.-----------------------------------------------------------

Međunarodno pravo je slabo

Sa stanovišta UN, smatrate li da su humanitarne intervencije u svetu legalne i legitimne?

Okvir međunarodnog prava u svetu je vrlo slab. Postoji nekoliko principa, kao što su suverenitet i teritorijalni integritet država, međutim, slabi su mehanizmi za njegovo sprovođenje. Sistem jeste slab, ali ipak se može reći da je tokom prethodnih decenija zahvaljujući njemu smanjen broj konflikata. Ponekad dođe do neke vrste kolizije između ovog sistema i potrebe da se pomogne ljudima koji se nađu u humanitarnoj katastrofi.

Mislite li da je teritorijalni integritet Srbije žrtva jedne takve humanitarne intervencije?

Rekao bih da nisam baš stručnjak za istoriju. Mislim da je veoma dobro što živimo u vreme kada postoji manja mogućnost da se dese etnička čišćenja i sukobi širokih razmera, kao u bivšoj Jugoslaviji. Međutim, sada živimo s rezultatima vremena u kojima je situacija bila drugačija. Loše stvari su se dešavale na Kosovu, došlo je do intervencije i mi sada moramo da se bavimo situacijom takva kakva je.

Kako gledate na to što će Srbija poslati svoju medicinsku ekipu u mirovnu misiju u Čad?

Srbija je sada punopravan i uvažen član svetske zajednice i evropskih zemalja. Tokom prethodnih godinu-dve Srbija je normalizovala svoju poziciju u svetu i ovo je jedan od tih koraka. Rekao bih da su čak i zemlje koje priznaju Kosovo vrlo svesne da je ovo jedna nova Srbija.

Biljana Mitrinović