Ivanjičani čekaju čiča Dražu

Ivanjica – Spomenik generalu Draži, podignut 2003. godine, najposećenije je mesto u Ivanjici. Simpatizeri tvrde i da je najverodostojniji, a ima ih 13 u svetu. Pomalo je izbledeo od silnih bliceva... „Svaki dan dovedem neku grupu turista”, kaže Miloje Ostojić, menadžer Turističke organizacije Ivanjica.

U krugu od 50 metara, nalaze se tri istorije – spomenik komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, zatim Spomenik revolucije koji je uradio Kun, a za koji Ivanjičani s ponosom kažu da je jedini u Srbiji koji se „provukao” bez petokrake, i spomenik borcima palim u ratovima 1991–2000. godine. Preko puta spomenika je crkva Svetih cara Konstantina i carice Jelene u kojoj je Dragoljub Mihailović kršten. Sa generalove leve strane je kafana „Bankrota”, koja je naziv dobila po filmu „Više od igre” koji je ovde sniman, a sa leve – Čičin dom.

Miloje Ostojić i Radomir Lišanin, direktor TO Ivanjica objašnjavaju da uslova za muzej nema, ali da će u Čičinom domu biti i nekih eksponata kada počne da radi kao info-centar. Zamišljeno je da u ovom centru praksu obavljaju đaci turističkog smera Tehničke škole koja se nalazi na nekoliko metara od Dražinog spomenika.

Vest da je počela sa radom državna komisija koja traži mesto na kojem je streljan i sahranjen načelnik Glavnog štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini, Ivanjičani dočekuju s rezervom i kao i kada je reč o spomeniku, podeljeni oko toga gde bi čiča Draža trebalo da počiva.

(/slika2)– Srbi su svuda podeljeni, pa i u Ivanjici – jedni bi da Dražin spomenik sruše, drugi simpatišu, treći su ravnodušni prema istoriji, mnogi skupljaju političke poene… Ali mislim da većina želi da bude sahranjen tu gde su mu koreni, ali i da se podigne jedna crkva zadušnica – kaže Mladomir Čurčić, predsednik Komisije za davanje predloga za oblast boračko-invalidske zaštite za pripadnike Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta opštine Ivanjica. On je i predsednik Udruženja nosilaca Ravnogorske spomenice – za vernost otadžbini 1941. godine, koji je do sada „uradio 20 rehabilitacija”, a uspeo je da rehabilituje i svog oca.

Jordan Mojsilović Lola, predsednik Udruženja „Ravna Gora” takođe smatra da bi bilo najlogičnije da general bude sahranjen u Ivanjici, na groblju na kojem mu počivaju i roditelji.

Aleksa Petrović (85), nekadašnji direktor banke i inspektor službe društvenog knjigovodstva, koji sa ponosom kaže da nikada nije bio u partiji, ali da nije bilo ni pritisaka da u nju uđe, vodi nas do groba Smiljane, Dražine majke. Priča nam da je o grobu sve do smrti 2000. godine vodila računa njegova supruga, koja je sahranjena u neposrednoj blizini, a da danas on i ćerka pale sveće, obično na zadušnice.

Prilazimo spomeniku i čitamo da je Smiljana u 25. godini (1900), ostavila decu Dragišu i Jelu, da je sa njene leve strane u 28. godini sahranjen njen suprug Mihailo (1894) i da spomenik podiže njena sestra Kata, supruga trgovca Obrada Radonjića.

– Može da se pročita, ali bi slova trebalo obnoviti i grob srediti. Mi smo dugo držali u tajnosti ovo mesto, jer smo se bojali da ga neko ne ošteti. Ovde retko ko dolazi, poneki turista i kao vi sada – priča Petrović koji je sa generalom povezan preko ženine linije. Iako je Draža ovde rođen, Petrović kaže, „bolje bi bilo da ostane tamo gde mu kosti pronađu”.

Porodične kuće generala nema. U potrazi za suvenirima u Ivanjici, slučajno pronalazimo mesto na kojem je nekada bila, kako tvrde, stara drvena kuća Mihailovića. Na tom mestu je danas „Dućan Kocića”.

Dok nas poslužuje, Borka Kocić nam kaže da je ovo jedina suvenirnica u Ivanjici. Ostalo su Kinezi… Priča da radi kao sestra u Zavodu za specijalizovanu rehabilitaciju i da je ovde samo kao ispomoć sinu. Ovo je njegov biznis od kojeg, priznaje, ne može da se živi. Ćerka bere lekovite trave na Goliji, pa se u dućanu uz šajkače, opanke, drvene kučice i Dražine slike, prodaju i majčina dušica i kantarion…

(/slika3)Na zidovima dućana primećujemo dve velike uramljene slike: na levoj strani je Tito, na desnoj Draža.

– To su jedina dva suvenira koja ovde ne možete da kupite. Ove slike nisu na prodaju. Moj muž kaže da tako treba da ostane, jer je svaki imao svoje vreme – govori Borka. Ona kaže da je bilo predloga da se spomenik Draži, koji je postavljen u centru kod crkve, podigne ovde, u dvorištu, ali da je ono ipak bolja varijanta…

-----------------------------------------------------------

Više od 100.000 noćenja

Legenda ovog kraja, dr Aco Nikolić, kojem je 88 godina, inače nekadašnji pomoćnik ministra zdravlja i zet čuvene porodice Spasović, priča nam da je Ivanjica jedna od najvećih opština u Srbiji, sa 36.000 stanovnika. Ovde kažu da svako dete prvo nauči da pliva, pa tek onda da priča, da je još 1934. godine, kada dođe leto, svaka kuća imala gosta, mahom iz Vojvodine i Beograda i da su Ivanjičani deveti u Srbiji imali struju, pre Požege, Čačka i Kraljeva…. Bili su poznati po „Nušićijadi”, ali i po tome što su Guči prepustili sabor trubača. Danas se ove godišnje ostvari više od 100.000 noćenja. Gradić je idealan za odmor, a raste interes i za zdravstveni turizam jer je Vlada Srbije 2000. godine proglasila vazdušnom banjom i to po drugi put (ta titula je dobijena još 1930. godine). Tu dolaze i sportisti na pripreme (upravo očekuju fudbalere Zvezde), a jedna od najatraktivnijih lokacija je i Golija, rezervat biosfere pod zaštitom Uneska. Uz spomenik generalu Draži, turisti rado obilaze i kameni most, inače najveći jednolučni most na Balkanu, izgrađen bez vezivnog materijala, a u blizini je i manastir Kovilje.

Sandra Gucijan