Sprečiti nerede na utakmicama

Ponovljeno suđenje Urošu Mišiću, optuženom da je 2. decembra 2007. godine, na fudbalskoj utakmici Crvene Zvezda – Hajduk, pokušao da ubije žandarma Nikolu Trajkovića, po ko zna koji put aktuelizovalo je pitanje navijačke obesti na sportskim utakmicama. Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, kako je ukazivala pravna javnost, sadrži brojne nedostatke, a domet njegove primene u praksi izuzetno je mali. Isticano je i da je u pomenutom zakonu neprecizno određeno šta se pod nasiljem podrazumeva, a ukazivano je i da se pravnici u praksi često susreću s problemom dokazivanja krivice. Ovaj zakon propisuje krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi za koje je zaprećena kazna zatvora od tri meseca do jedne godine, a za kolovođe od jedne do pet godina.

Izmenjenim Krivičnim zakonikom trebalo bi konačno da bude uveden red u ovu oblast. Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, naime, predložene su strože zatvorske kazne za nasilničko ponašanje na sportskim terenima.

– Radna grupa koja je radila na izmenama Krivičnog zakona u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama pomenutog zakona, između ostalog, predložila je i da se kao krivično delo propiše nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi za koje bi bila zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ukoliko se delo izvrši u grupi ili tokom njega dođe do nereda u kojem je neko teško povređen ili je znatno oštećena imovina, predloženo je da izrečena kazna može da bude od jedne do osam godina zatvora. Za kolovođu nereda predviđena je kazna do deset godina – objašnjava Ivana Ramić, portparolka Okružnog suda u Beogradu.

Prema njenim rečima, Nacrtom je predložena i odgovornost službenog ili odgovornog lica koje, pri organizovanju sportske priredbe, ne preduzme mere obezbeđenja koje bi sprečile nerede. Ukoliko bi zbog nereda, navodi Ramićeva, bili ugroženi životi više lica ili imovina većeg obima, organizator bi se mogao kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

Sada važećim Krivičnim zakonikom, objašnjava naša sagovornica, propisuju se četiri vrste kazni: novčana i kazna zatvora, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole.

– Kada govorimo o izricanju zatvorske kazne treba istaći da je prema važećem Zakonu predviđeno da ona ne može da bude kraća od 30 dana, niti duža od 20 godina. Osim za pojedina najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela za koje je zakonom propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina – objašnjava Ramićeva.

Novčana kazna, prema njenim rečima, može da se izrekne u dnevnom ili određenom iznosu. Dnevni iznos, prema Zakonu, ne može da bude manji od 500, niti veći od 50.000 dinara, a prilikom njegovog odmeravanja mora da se uzme u obzir imovno stanje učinioca. Novčana kazna u određenom iznosu ne može da bude manja od 10. 000, niti veća od milion dinara.

– Rad u javnom interesu može da se izrekne za krivična dela za koja je propisana novčana ili kazna zatvora do tri godine. Pod njim se podrazumeva svaki društveno koristan rad kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i koji se ne obavlja da bi se ostvarila neka dobit. Ne može da bude kraći od 60, niti duži od 360 časova – navodi Ramićeva.

Četvrta predviđena kazna, oduzimanje vozačke dozvole, može da se izrekne ukoliko je motorno vozilo korišćeno tokom izvršenja dela ili dok je ono pripremano. Ova kazna ne može da bude kraća od jedne, niti duža od tri godine.

– Prilikom odmeravanja kazne, sud pre svega mora da vodi računa o propisanoj kazni za učinjeno krivično delo. Sud, prilikom izricanja kazne, vodi računa i da u konkretnom slučaju ona ima svrhu, odnosno da spreči učinioca da više ne ponavlja dela, da on utiče na druge da ne vrše krivična dela... Treći kriterijum za odmeravanje kazne jesu olakšavajuće i otežavajuće okolnosti – objašnjava Ramićeva.

Miroslava Derikonjić