Sužen prostor za greške u Bosni

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, juna – Balkan se kao „nedovršeni posao” vratio na političku scenu Amerike, ali tek treba da se utvrdi ko, kako i koliko treba da doprinese da se „radovi” kompletiraju. U prvom planu je, posle dužeg vremena – „situacija u Bosni”.

Pojedini krugovi tvrde da je ta država bremenita neizvesnostima, da se nad njom nadvijaju svakojake opasnosti, pa da Amerika tamo treba da preuzme vodeću ulogu od Evropske unije „koja nije pokazala efikasnost”.

Takva viđenja osporila su trojica ovdašnjih poznavalaca prilika na Balkanu, kao i njegovog mesta u vašingtonskoj spoljnoj politici. U najkraćem, oni su iskazali zabrinutost zbog ovde primećenog rasta zabrinutosti za sadašnjost i budućnost BiH kojom se sugeriše da u njoj SAD treba da nastupe „energičnije i robustnije”. „Jasno je da neki pojedinci i organizacije u Americi i izvan nje nastoje da utiču na administraciju Baraka Obame da izmeni kurs i prioritete spoljne politike prema BiH” – ukazuju novinarski veteran Dejvid Bajnder, profesor Univerziteta nacionalne odbrane i bivši analitičar CIA dr Stiven Majer, i analitičar i partner u TSM Global konsaltants LLC Obrad Kesić. U prilogu pripremljenom za predstojeću debatu u Američkom institutu za mir o BiH, oni ističu da činjenice govore da je „teško naći ozbiljne razloge za promenu sadašnje politike SAD prema Bosni, kojom se podržava politika i vodeća uloga EU u tom regionu”. Vašington treba, dodaju, da „nastavi da podržava prenos nadležnosti i odgovornosti s međunarodne zajednice na lokalne lidere i institucije što je sadašnja politika EU u Bosni”.

(/slika2)Iako nedavna poseta potpredsednika Džozefa Bajdena Balkanu nije zadovoljila ambicije onih koji su za „snažnije vođstvo SAD na Balkanu”, ovde nije smanjen intenzitet rasprave o tome šta Amerika tamo treba da radi. Debate su često ograničene na „sličnomišljenike” i stvaraju utisak da za uspeh i stabilnost Bosne i Balkana u celini postoji samo jedan put – primećuju autori i izražavaju nadu da će svojom analizom doprineti otvaranju debate o svim mogućnostima i pokazati da postoje i „alternativni pogledi” na situaciju u Bosni i američki angažman na Balkanu.

Po njihovom mišljenju „šire uključivanje Amerike i pokušaj da u regionu uspostavi svoje vođstvo, destabilizovalo bi Bosnu, podrilo politiku EU koja je donela napredak u ključnim pitanjima i izazvalo nestabilnost na Balkanu”. Podsećaju da bi povećani ovdašnji angažman u regionu „od perifernog vitalnog i strateškog interesa” za Ameriku, uvećao i njene već postojeće teškoće i izdatke koje ima zbog finansijske krize, ratova u Iraku i Avganistanu i drugih velikih krupnih izazova, pa da je neophodno da se pristup Bosni ispita pažljivo, pogotovu što je „sužen prostor za greške”.

Iskazuju, zatim, neslaganje sa „onima koji poslednjih nekoliko meseci situaciju u Bosni predstavljaju kao užasnu, koja samo što nije eksplodirala u veliku krizu za interese SAD i EU a neki čak upozoravaju da je mogućan novi rat”. Situacija nije idealna, postoje ozbiljni problemi, ali je bolja od navedenog prikaza – proizlazi iz njihovog referata. Bosna „ne predstavlja neposrednu opasnost po mir i bezbednost Balkana, niti njeni unutrašnji problemi prete međunarodnom miru i stabilnosti” – naglašavaju i nabrajaju niz rezultata – kao što su ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i sporazum lidera tri nacionalne zajednice da se pitanja rešavaju ustavnim amandmanima na osnovu konsenzusa postignutog pregovorima i kompromisom – tako da je „sada nade nešto više nego pre nekoliko godina”.

Ako bi, ipak, došlo do „podešavanja” vašingtonskog pristupa Bosni, ono bi – nastavljaju Bajnder, dr Majer i Kesić – moralo da bude zasnovano na četiri principa. Ukratko: 1. da Ameriku ne izlaže beskrajnim izdacima i da jasno doprinese procesu u kome lokalni akteri i institucije preuzimaju punu odgovornost za budućnost svoje zemlje, 2. Potrebne reforme u Bosni treba da, kroz proces pregovora i kompromisa, vode lokalni politički i izabrani lideri, 3. Američko učešće u Bosni i na Balkanu mora da se zasniva na poštovanju vladavine zakona (uključujući i međunarodno pravo) i na transparentnosti, shodno principima demokratije, kao i da ne ugrozi šire američke interese, 4. Učešćem u Bosni, Amerika treba da ojača partnerstvo sa EU i Rusijom.

Sutra: Amerika ima preča posla

M. Pantelić