Robijanje van rešetaka

Valjevo – Vesti o tome kako su sudovi u nekoj američkoj, odnosno evropskoj zemlji filmskim zvezdama, nestašnim sportistima ili javnim ličnostima izrekli kaznu od nekoliko stotina sati društveno korisnog rada naši građani i dalje prihvataju kao zanimljivost koja je jako udaljena od Srbije. Međutim, u domaćem Krivičnom zakoniku i Zakonu o izvršenju zatvorskih sankcija iz 2006. godine, predviđeno je da i naše „zvezde” i drugi građani mogu robijati na sličan način. I pored kašnjenja, izvršenje alternativnih sankcija počelo je da se primenjuje i trenutno ih izdržava 15 osuđenih lica.

O ovoj aktuelnoj temi koja na velika vrata ulazi u našu sudsku praksu razgovarali smo s Damirom Jokom, jednim od načelnika iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde Srbije, inače učesnikom vrlo posećenog dvodnevnog savetovanja sudija, javnih tužilaca i predstavnika policije održanog minulog vikenda u organizaciji Okružnog suda u Valjevu.

Izricanje vaninstitucionalnih, odnosno alternativnih kazni rada u javnom interesu, kaže naš sagovornik, biće od višestrukog značaja i koristi kako za osuđena lica tako i državu.

– Postoje krivična dela koja nisu za zatvor, ali nisu ni za opraštanje. Najbolji način da se pomire te dve stvari jeste izricanje kazne na dobrobit društvene zajednice. Reč je o licima kojima su izrečene blaže sudske kazne za nehatna dela u trajanju do tri godine koja će umesto upućivanja u zatvor „robijati” na slobodi uz radno angažovanje u javnom interesu. To je značajno iz više razloga jer iskustva iz sveta govore da je broj povratnika izuzetno mali dok, s druge strane, računice pokazuju da je boravak lica u zatvoru izuzetno visok izdatak za državu. Trenutno na alternativnom izdržavanju na području Beograda imamo 15 lica koja su radno angažovana na poslovima u nekoliko javnih preduzeća : Gradskom zelenilu, komunalnim preduzećima, Pijačnoj upravi, Hipodromu, Aerodromu i Adi Ciganliji. Njihovo angažovanje je u skladu s radnim procesima u tim preduzećima bez prisustva bilo kakve diskriminacije ili ponižavanja. Dosadašnja iskustva govore da su ih u svim navedenim kolektivima sa uvažanjem prihvatili i da „alternativci” vrlo korektno i odgovorno izvršavaju radne obaveze – objašnjava Joka.

Naš sagovornik dodaje da je veliki broj sudova s područja Srbije zainteresovan za primenu ove prakse koja će uskoro zaživeti u šest gradova među kojima je i Valjevo.

– Razlog za kašnjenje je što pri sudovima u unutrašnjosti još ne postoje službe koje bi preko svojih poverenika mogle praktično da primenjuju tehnologiju alternativnih izvršenja. Poverenici su ti koji prate osuđenog od dobijanja presude preko odabira javnog preduzeća do nadzora i izveštavanja suda o uspešnosti izvršenja alternativne mere. Očekujem da će za koju godinu pri svim okružnim sudovima biti formirane takve službe koje neće biti skupe jer još jednom naglašavam da su zatvori izuzetno skupe državne ustanove – kaže Damir Joka uz podsećanje da je primena alternativnog izvršenja sankcija u velikoj meri zaživela u zemljama iz okruženja pa se tako u Mađarskoj, Češkoj, Hrvatskoj i Sloveniji na radu od javnog interesa svakog momenta nalazi po nekoliko stotina lica. On dodaje da ovaj vid izvršenja sankcija predviđa i boravak osuđenih lica u kućnom pritvoru, elektronsko praćenje kao i rad u socijalnim i humanitarnim organizacijama, staračkim domovima i svim drugim ustanovama od javnog interesa. Kazna se ne može izvršavati u privatnim firmama i kompanijama.

-----------------------------------------------------------

Prebukirani zatvori

Damir Joka kaže da se trenuto u srpskim zatvorima nalazi 10.334 lica što je u odnosu na 2003. godinu povećanje za čak 70 odsto. U mnogim zatvorima zbog ovakve pretrpanosti bili su prinuđeni da postavljaju treći red kreveta, da zatvorenike smeštaju po pomoćnim, kancelarijskim i svim drugim prostorijama po zatvorskim krugovima.

Rekao je da je u toku sveobuhvatna reforma sistema za izvršenje zatvorskih sankcija gde je jedan od prioriteta izgradnja novih kapaciteta. Tako se do kraja godine očekuje stavljanje u funkciju novog zatvora u Padinskoj Skeli s 450 mesta dok se istovremeno čine neophodne pripreme za izgradnju još dve zatvorske jedinice na području Pančeva i Prokuplja.

Budo Novović