I dalje bez trofeja na travi

U sjajnom finalu u nemačkom Haleu, koji je po uzbudljivosti i klasi tenisa zadovoljio više od 12.000 neposrednih gledalaca i milionski televizijski auditorijum, domaći igrač Tomi Has je zasluženo savladao Novaka Đokovića sa 6:3, 6:7 (4:7), 6:1. Možda je ishod mogao da bude i drukčiji da je naš najbolji teniser iskoristio bar jednu od četiri prilike, a tri uzastopne, da osvoji gem na protivnikov servis i tako smanji njegovo vođstvo na 2:1 u odlučujućem setu. Kako su te šanse propale, Đoković je polako počeo da se miri s tim da Nemca ka pobedi nezadrživo nosi igra kakvu odavno igrao nije.

Nije prvi put ove sezone da naš as kao da klone duhom kada ne iskoristi izglede da održi korak sa suparnikom. Tako je bilo i u finalima na mastersima na šljaci u Monte Karlu i Rimu protiv najboljeg tenisera na svetu Španca Rafaela Nadala, a ponovilo se i u susretu s Nemcem Filipom Kolšrajberom na „Rolan Garosu”. Tu njegovu pokolebanost, koja nastupi iznenada posle sjajne igre, rivali su vešto kažnjavali, a i Has, neuzdrman pošto je izgubio set, bio je sve uvereniji da mu neće izmaći trofej u njegovom prvom finalu na travnatom terenu.

Đoković je poklekao u odlučujućem duelu na travi i drugi put. Prošle godine, u Kraljičinom klubu u Londonu, na jednom od najuglednijih turnira „belog sporta”, izgubio je od Nadala, takođe u okršaju za uraganska uzbuđenja – 7:6 (8:6), 7:5. Bilo kako bilo, na tradicionalnom takmičenju u Haleu, gde je igrao prvi put, imao je pet korisnih ispita u susret Vimbldonu (22. jun – 5. jul). Ostavio je i primer nepokolebljive volje, kada je u drugom kolu spasio pet meč-lopti protiv Francuza Florana Sere. Uprkos porazu u finalu, sav Đokovićev napor neće biti uzaludan ako zablista u Sveengleskom kroket i teniskom klubu.

Has je ove godine zagazio u četvrtu deceniju života. Zbog grdnih nevolja s povredama koje su ga u najskorijoj prošlosti odvojile od terena gotovo da je bio otpisan za ovakve pohode, ali se baš pred domaćom publikom preobratio u igrača visoke klase i sjajnog servisa kao kada je pre sedam godina nekoliko puta bio prvi pratilac tada najboljeg tenisera na svetu Australijanca Lejtona Hjuita. Đoković ga je pobedio u jedinom susretu ove godine sa 6:2, 7:6 (7:1). Bilo je to u trećem kolu na mastersu na tvrdoj podlozi u Indijan Velsu (SAD). Hasov preporod, međutim, nagovešten je kasnije, a vaskrs je mogao da se dogodi već na minulom „Rolan Garosu”. U osmini finala je vodio protiv potonjeg šampiona Švajcarca Rožea Federera s 2:0 u setovima.

U finalu u Haleu od početka se naslućivalo da Đokovića očekuju velika iskušenja. Servis nemačkog tenisera je bio toliko okrutan, da je u prvom setu izgubio tek poen kad bi prebacio mrežu. Odsudni korak je načinio brejkom za vođstvo s 5:3, iskoristivši to što Đokoviću servis nije bio pouzdan. Nemac nikako nije odustao od neprestane napadačke igre.

Naš teniser ni u drugom setu nije došao do prilike za gem na protivnički servis, ali je korenito popravio svoj pa je taj-brek bio sve izvesniji. I tu je Hasu prvi put zadrhtala ruka. Tri puta je načinio dvostruku servis grešku.

– Has je igrao odlično. Imao sam sreću da osvojim set zahvaljujući njegovim duplim servis-greškama. Mečevi u Haleu su mi izuzetno korisni uoči Vimbldona, iako još ne igram kako treba da igram. U finalu sam servirao veoma loše, dajući protivniku sijaset prilika da me ugrozi. Često sam delovao odbranaški – kazao je Đoković, ističući da u Londonu nije u prvom redu favorita.

Has je četvrti domaći pobednik u Haleu, ali prvi posle čak devet godina. Trofej su osvajali i Mihael Štih (1994), Nikolas Kifer (1999) i David Prinozil (2000), a jedno vreme se na pobede pretplatio Federer (2003-2006, 2008), koji je ovaj put odustao zbog opojnog trijumfalizma posle „Rolan Garosa”. Hasu je ovo 12. titula u karijeri, a nije izgubio u poslednjih sedam finala (skor 12-9).