Digitalni došljaci i urođenici

Specijalno za „Politiku”
Vašington – U poslednje vreme sve češće se piše o posledicama nove digitalne tehnologije. Knjiga„iBRAIN: Surviving the Technological Alternation of the Modern Mind” (čiji bi se naslov mogao prevesti kao „Informatički mozak: preživljavanje tehnoloških promena modernog uma”) Gerija Smola, jednog od vodećih američkih neurologa sa Univerziteta UKLA,i dalje izaziva buru.Knjiga, o kojoj smo pisali i mi, govori o istraživanju koje potvrđuje evolucijske promene u ljudskom mozgu i to upravo zbog svakodnevnog korišćenja nove tehnologije – od kompjutera, mobilnih telefona, preko blekberija, iPoda i raznoraznih video-igrica.

Smol, podsetićemo, mlade ljude koji su od rođenja izloženi modernim digitalnim napravamazove „digitalnim urođenicima” a one starije, pak, „digitalnim došljacima”. Dok se mozgovi „došljaka” skoro uopšte ne menjaju kad čitaju knjigu, niti kad „surfuju” po internetu, moždana masa kod „urođenika” aktivira se duplo više kada koristi internet. Posle niza istraživanja, Smol je otkrio da internet i tekstovno prenošenje poruka usavršavaju naš mozak (u filtriranju informacija i brzom odlučivanju) ali da, s druge strane, ljude čini manje sposobnim u održavanju međuljudskih veza (smanjuje se želja za susretima ili se isključivo premešta u virtuelno umrežavanje), čitanju izraza lica i korišćenju gestova (u čemu su bili vešti naše bake i dedovi). Uz to, istraživanja su pokazala da „digitalni došljaci” uče metodičnije i da zadatke preciznije izvršavaju od „urođenika”.

Kada roditelji pitaju ovog naučnika kako da razumeju svoju decu koja u isto vreme rade domaći na kompjuteru, slušaju muziku sa iPoda i još čitaju poruke sa mobilnog, on odgovara da moramo da budemo svesni novog doba i mogućnosti koje donose novi tehnički aparati, ali da je bitnije kakav uspeh deca postižu u školi. Treba znati da u SAD deca domaće zadatke sve ređe pišu rukom– uglavnom koriste kompjutere, i da zbog toga neki smatraju da nije reč o pisanju nego digitalnoj preradi, tačnije – procesuiranju reči.

Da li je ugledni istoričar Džozef Elis u pravu kada saopštava da sve svoje radne verzije knjiga piše rukom jer uočava neku simetriju između mišićnih pokreta ruke i protoka ideja u glavi?Ili, kad ukazuje i na mogućnost gubljenja važne dokumentacije – prepiske među ljudima,svedočanstva o životima ljudi i posebno onih koji su oblikovali istoriju. „O novijim generacijama, koje šalju mnogo više imejlova nego pisama, nikad nećemo znati onoliko koliko smo znali o generacijama iz prošlosti koje su imale samo mastilo...” Upravo ovu vezu pisanja olovkom na hartiji i učinkovite regulacije osećanja nedavno su potvrdili i neurolozi sa Univerziteta u Kaliforniji, otkrivši da ona pojačava aktivnosti dela mozga vezanog za samokontrolu, smanjuje emotivnu zbrku i anksioznost, jednostavno – postiže katarzične rezultate.

Zamislite se malo i nad rezultatima istraživanja moždanih promena tokom igranja video-igrica:dokazano je da se učvršćuju obrasci moždanih aktivnosti vezani za nagrađivanje i zavisnost ali još nije utvrđeno koliko to slabi druge delove mozga, ili – da li postoje mogućnosti nasleđivanja ovih obrazaca ponašanja?Daljim razvojem tehnologije prirodna selekcija će favorizovati „urođenike” čiji mozgovi trpe veći nadražaj nervnih mreža koje su, zbog veće doze stresa, i u većoj opasnosti od oštećenja. U svetu raste broj klinika koje leče odvikavanje od tzv.digitalne zavisnosti. A Smol upozorava: naši stari neurološki obrasci izumiru, a sa njima će nestati i naše tradicionalne komunikacijske veštine; na nama je da odlučimo o poretku vrednosti.

Neki univerzitetski profesori i kritičari pažnju posvećuju promeni kulturološkog modela biblioteka i informacijske dostupnosti, novim fenomenima u svetu izdavaštva i pojavidigitalnih romana. Zbog izuzetno ambicioznog projekta Gugla koji u narednih deset godina želi dadigitalizuje sve knjige, jedan od najboljih svetskih proučavalaca istorije knjige, Robert Darnton u „The New York Review of Books” nedavno je analizirao budućnost ne samo knjiga nego i mogućeg napretka čovečanstva. Sve projekte, od prosvetiteljskog doba do digitalnog Gugla, Darnton čita u Burdijeovom ključu posedovanja moći i pozicija unutar pravila igre koja je sama podređena dominantnim silama društva. Kako Darnton ističe, u vreme dok su nadležne službe spavale, Gugl je sam preuzeo inicijativu, sve dok ga nije usporila – možda za čovečanstvo odlučujuća prekretnica – tužba autora i izdavača za neovlašćeno preuzimanje delova knjiga. Nagodba između aktera je u toku, i za njeno rešenje trebalo bi da se čujeveć ovih dana. Darnton se zabrinuto pita da li će privatni interesi prevagnuti nad javnim dobrom ili će prosvetiteljski san biti dalji no ikad;Gugl nema konkurenciju, a ako dobije nagodbu čiji je cilj veoma jasno definisan kao „maksimiziranje prihoda”, steći će monopolističku moć a čitaoci ograničen pristup velikom broju knjiga nastalih u 20.veku.

Kritičar magazina „Tajm” Lev Grosman lucidno prati promene na papirnatom ali i na digitalnom izdavačkom tržištu. Dok klasičan tip izdavaštva Grosman poredi sa dobro uređenim voćnjakom, novi tip blogerskog izdavanja knjiga vidi kao džunglu; književniblogovi, većinom bezumetničke vrednosti, množe se velikom brzinom. Ovom Grosmanovom zapažanju treba dodati pitanje: Ko može da pretpostavi nove kriterije vrednovanja u svetu kojem je do kriterijuma sve manje stalo i gde se, po principu karaoke zabava, svako podstiče da uzme mikrofon tj. tastaturu u ruke zarad nekog (kakvog?) javnog dobra? Istraživanja pokazuju da su komentari na internetu daleko odsuptilnih zapažanja i misaonih tumačenja – uglavnom se nalazena negativnompolu komunikacije– a dominiraju žučljive i oštre prepirke,filovanepogrdnim rečima, pri čemu nisu poštovana ni osnovna pravila pismenosti.