Strogi uslovi za vlasnika Sajma

Dan posle isteka roka za dostavljanje ponuda Agenciji za privatizaciju nije obznanjeno ko su potencijalni vlasnici Beogradskog sajma. Dok se čeka objavljivanje njihovih imena, nastavljaju se spekulacije da li budućeg vlasnika privlači sajamska delatnost, koja je protekle godine donela dva miliona evra profita ovom preduzeću, ili 22 hektara sajamskog zemljišta, čiji veći deo ništa ne štiti da se posle izvesnog vremena ne pretvori u hotele i tržne centre. Budućem vlasniku, saznaje se nezvanično, ipak su postavljeni uslovi koji će ga primorati da očuva sajam i unapredi njegovo poslovanje barem u narednih deset godina.

Osim što u sledećoj deceniji neće smeti da promeni namenu hala, vlasnik će u narednih pet godina morati da investira najmanje 35 miliona evra isključivo u unapređenje sajamske delatnosti i da barem 40.000 kvadrata koristi za sajamske namene. Obim poslovanja neće smeti da bude manji od postignutog 2008. godine. U načelu, sve to ne onemogućava vlasnika da na ostatku zemljišta počne gradnju objekata sasvim druge namene, ali biće mu potreban ozbiljan novac da bi mogao da se bavi i time i da, kako takođe nalažu uslovi tendera, organizuje najmanje 25 sajmova godišnje. Ekonomisti upozoravaju da bez obzira na to postoji mogućnost da neko od domaćih bogataša kupi sajam kako bi se dočepao atraktivnog zemljišta.

– U toku privatizacije već se dešavalo da se kao ponuđači pojave i konzorcijumi. Domaći ponuđač koji se ne bavi sajamskom delatnošću mogao bi da se udruži sa nekom stranom firmom koja se bavi organizovanjem sajmova i kupi Beogradski sajam. To je moguće jer Agencija za privatizaciju ne ulazi u to kakav sporazum postoji između firma članica konzorcijuma – kaže Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja.

Gotovo je izvesno da će kompleks sajma posle dobijanja novog vlasnika izgledati drugačije. Teško je pretpostaviti da će on na 11 hektara, polovini zemljišta, zadržati javni park, to jest bezmalo „čistu” zelenu površinu, sa svega nešto baraka i magacina, koja samo „čeka” da joj promene namenu i da se na njoj gradi nešto profitabilnije. Ta površina, istini za volju, nije objedinjena nego je administrativno rascepkana na oko 25 poluizgrađenih parcela, ali ni to nije problem. Republika je, kako nezvanično saznaje „Politika”, zaista preporučila gradu krajem prošle godine da pokrene proceduru prenamene tog zemljišta kako bi bila postignuta veća cena. Ali se ta preporuka, kako nam kažu, „zagubila” u Sekretarijatu za urbanizam, što Milan Vuković, njegov prvi čovek, juče nije potvrdio ni opovrgnuo. On je zatražio još nekoliko dana da proveri da li je to istina.

Procedura prenamene ne može biti završena do jeseni, kada se očekuje da bude usvojen zakon o uređenju zemljišta, planiranju i izgradnji, koji će, po svemu sudeći, propisati da vlasnici zemljišta koji žele da ga prekvalifikuju u unosniju namenu plate koliko bi ono vredelo da su ga kao takvog kupili. Ta odredba će, dakle, zakačiti i novog vlasnika sajma.

Nije novina da poput najvećeg dela prestonice, ni za područje sajma nije urađen Detaljni urbanistički plan. Sa detaljnijom planskom razradom pokušalo se još 1996. godine, kada je doneta Odluka o pripremanju regulacionog plana Beogradskog sajma. Izrada tog plana obustavljena je 2002. godine, a kao razlozi navedeni su nedovoljno definisani program razvoja Beogradskog sajma, neregulisani imovinsko-pravni odnosi i potreba za sagledavanjem šire prostorne celine prevashodno sa aspekta saobraćajnih sistema. Krajem 2005. godine rukovodstvo Beogradskog sajma, ali i gradski arhitekta, Urbanistički zavod i Direkcija za građevinsko zemljište pokrenuli su inicijativu za nastavak izrade tog plana, ali ponovo je sve palo u vodu. A uzrok je, kako saznajemo, bio preskup projekat na koji nije vredelo bacati pare pre nego što se sazna kada će sajam biti privatizovan i šta će novi vlasnik nameravati da radi s njim.

S. Despotović
V. Vukasović