Diplomate nisu bili proroci

Ambasador Do Bjong Šin bio je prvi šef diplomatske misije Južne Koreje kada su između Beograda i Seula, pre 20 godina, uspostavljeni diplomatski odnosi. Nije, međutim, uspeo da ovde provede pun mandat, koji je, kao i još neke njegove strane kolege, započeo u jednoj, a prekinuo u drugoj zemlji. Došao je, naime, u Socijalističku Federalnu Republiku Jugoslaviju, a otišao iz Savezne Republike Jugoslavije, u momentu kada je protiv nje pokrenut oštar mehanizam međunarodnih sankcija.

Ambasador Šin, koji je posle SRJ, bio korejski ambasador Koreje za ljudska prava i šef misije u Italiji, a danas je predsednik Političkog komiteta Korejskog saveta za spoljne poslove, boravio je ovih dana ponovo u Beogradu. Susret sa njim smo iskoristili i za kraći razgovor za „Politiku“.

Gospodine ambasadore, kako se osećate ponovo ovde, posle toliko godina?

Ovde sam pre svega da bi se video sa svojim starim prijateljima. Osećam se udobno, uživam u beogradskoj atmosferi.

Beograd se napustili početkom 1992. Da li ste Vi i Vaše kolege iz tadašnjeg diplomatskog kora očekivali da će se prilike razvijati onako kako su se potom razvijale?

Ni mi diplomate, naravno, nismo bili proroci. Ja sam mandat započeo u velikoj Jugoslaviji i lično nisam očekivao da će se ona raspasti na šest zasebnih država.

Postoji li danas bilo kakav interes u Vašoj zemlji za događanja na Balkanu?

Kao što znate, i Vaša zemlja i mnoge druge koje su pripadale Istočnom bloku bile su saveznici Severne Koreje, pa ste zbog toga za nas na neki način bili zabranjena zona. Posle pada Berlinskog zida sve se, naravno, promenilo. Nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa mi koristimo svaku priliku da razvijamo našu saradnju, pogotovo u ekonomiji. Nadam se da će ta vrsta saradnje u budućnosti biti na mnogo višem nivou nego sada...

Bilo bi dobro da naši veliki poslovni sistemi, takozvani čeboli, uspostave svoje prisustvo ovde. Oni imaju svoj način vođenja biznisa i nisu zavisni od vlade.

Prilike u Severnoj Koreji, njene probe atomskog oružja, izazivaju zabrinutost u celom svetu. Kako Vi to doživljavate kao prvi sused?

Nažalost, ponovo se govori o ratu, ali što se Južne Koreje tiče, mi ne učestvujemo ni u čemu što bi doprinosilo tome. Nadamo se da će ova kriza proći i da ćemo u budućnosti naći načina da međusobno sarađujemo.

Da li su Vaši sunarodnici, obični ljudi, zabrinuti zbog toga što Severna Koreja poseduje atomsko oružje?

Naravno da jesu. Mi Pjongjangu ne osporavamo pravo da atomsku energiju koristi u miroljubive svrhe, ali proizvodnja nuklearnog oružja je nešto sasvim drugo, mi smo odlučno protiv toga. Sada nastojimo da pospešimo stvaranje jednog međunarodnog fronta koji bi blokirao ovaj opasan razvoj na Severu.

Kako se u Južnoj Koreji oseća globalna ekonomska kriza?

Mi smo takođe veoma pogođeni onim što je počelo kao američka finansijska kriza. Srećom, sada se čini da je, što se nas tiče, najgore prošlo. Naše berze se oporavljaju, a oživljava i biznis. Nije, naravno, sve završeno, ali mi mislimo da je kod nas proces oporavka počeo. Mi smo zbog toga optimisti.