Ukrajina bez Černomirdina

Viktor Černomirdin, ambasador Ruske Federacije u Ukrajini, vraća se u Moskvu. Posle punih osam godina službovanja u Kijevu, što je za ruske diplomate izuzetno dug staž, 71-godišnji Viktor Stepanovič, bivši premijer i pregovarač (zajedno sa Martijem Ahtisarijem) iz vremena agresije NATO-a na Jugoslaviju, povlači se na mesto savetnika predsednika Dmitrija Medvedeva za pitanja ekonomske saradnje zemalja članica Zajednice nezavisnih država.

Ma koliko odlazak jednog diplomatskog predstavnika i imenovanje novog spadalo u ustaljenu proceduru u odnosima dveju zemalja, kada je reč o Černomirdinu stvari stoje nešto drugačije. Kako zbog njegovog delovanja u Ukrajini, tako i zbog činjenice da ovu bivšu sovjetsku republiku već početkom naredne godine očekuju predsednički a možda i parlamentarni izbori. Okolnosti su takve da Moskva, koja je u više navrata jasno istakla da ukrajinski prostor smatra svojim interesnim terenom, ne sme ništa da prepusti slučaju.

Pogrešne političke procene

Nekoliko elemenata je uticalo na „predizbornu smenu” Černomirdina. Zvanično, u pitanju su godine života i pogoršano zdravlje. Nezvanično, njegov rejting u Kijevu nije na potrebnom nivou. Od njega bolje stoje ambasadori SAD i Poljske, dve zemlje koje takođe ne kriju svoje interese kada je Ukrajina u pitanju. Drugo, u vreme predsedničkih izbora, krajem 2003, i potonje „narandžaste revolucije” početkom 2004, Moskva je, očigledno, raspolagala neadekvatnim informacijama o rasporedu snaga na političkoj sceni suseda, posebno u vezi sa kandidaturom tadašnjeg ukrajinskog premijera Viktora Janukoviča. Ishitrena čestitka Kremlja „pobedniku” Janukoviču pokazala se kao potpuni promašaj i ne mala blamaža.

Treće, Černomirdin je u veoma bliskim odnosima sa aktuelnom ukrajinskom premijerkom Julijom Timošenko, na šta njegovi pretpostavljeni ne gledaju sa mnogo odobravanja. Upravo u tom smislu treba tumačiti i stavove pojedinih ukrajinskih eksperata da je povratak ambasadora kući „ubrzan” propašću do pre neki dan gromoglasno najavljivane koalicije između Timošenkove i Janukoviča. Još jedna loša predizborna procena mogla bi za Moskvu da se ispostavi kao fatalna.

Ukratko, kako navodi Vitalij Kulik, direktor ukrajinskog Centra za istraživanje problema društva, „Rusiji je u ovom trenutku neophodan novi čovek, specijalista, sposoban za suptilnu političko-diplomatsku igru”. Dosadašnji ambasador očigledno nije više ta vrsta igrača. Treba se, naime, setiti da je Černomirdin sebi dozvoljavao i poneki gaf, poput onoga od pre dve godine kada je na optužbe zvaničnog Kijeva – da je 1932–1933. tokom velike gladi nad ukrajinskim narodom po zapovesti Moskve izvršen genocid – odgovorio da je tadašnji sovjetski lider Staljin bio Gruzin i da bi, u skladu sa time, optužbe trebalo usmeriti na – Tbilisi.

Sličan biser Černomirdin je izrekao i u februaru ove godine, u jednom intervjuu, izjavivši da je „sa aktuelnim ukrajinskim rukovodstvom nemoguće sarađivati i da će se situacija popraviti tek kada na čelo ove zemlje dođu ’normalni, trezveni ljudi’”. Odmah je usledio oštar odgovor ukrajinskog šefa diplomatije Vladimira Ogriska, a govorljivi ambasador je za dlaku izbegao da ga proglase za persona non grata.

Vesela epoha

Ko će zameniti Viktora Černomirdina – za sada se samo spekuliše. Imena koja se pominju su od Dmitrija Rogozina, ambasadora Rusije pri NATO-u, pa preko Valentine Matvijenko, gubernatorke Sankt Peterburga, i Grigorija Karasina, zamenika ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, do gubernatora Moskovske oblasti Borisa Gromova. Ko god od pomenutih da krene put Kijeva, moraće da se suoči sa nekoliko složenih pitanja. Pre svega statusom Krima i ostankom ruske Crnomorske flote u Sevastopolju, problemima saradnje u oblasti transporta energenata, željom aktuelnog ukrajinskog rukovodstva da bivšu sovjetsku republiku stavi pod kišobran Evropske unije i NATO-a... Za takav posao potrebna je osoba upoznata sa najsuptilnijim specifičnostima ovdašnjeg političkog života kao i sa samom suštinom takozvanog ukrajinskog projekta, navode u Kijevu. 

Kada se sve sabere, dosadašnje službovanje Černomirdina pokazalo se kao uspešno, posebno u sferi privredne saradnje. Njegovo delovanje na političkom planu, kakvo god bilo, takođe nije ostalo bez odjeka. Iz Partije regiona Viktora Janukoviča već su mu stigle čestitke sa željama za uspešan dalji rad. Za razliku od „regionala”, Andrej Parubij, iz propredsedničkog bloka Naša Ukrajina – Narodna samoodbrana, smatra da je takvog ambasadora trebalo odavno povući iz Ukrajine. „Ponašao se više kao general-gubernator nego kao ambasador strane države”, smatra Parubij.

Andrej Škilj, iz Bloka Julije Timošenko, manje je kritičan: „Era Černomirdina okončana je zasvagda. Možda i nije sve bilo dobro, ali je barem bilo – veselo.”