(Bez)grešna Kondoliza
"Kondoliza Rajs je pogrešila kada je pozvala Izrael da ponovo razmotri plan izgradnje više od 300 novih kuća u Har Homi, u istočnom Jerusalimu. Moram da ispravim Stejt department. Nije reč o 307 domova, kako oni misle, već o tri hiljade, koji se već grade", izjavio je novinarima ministar za strateška pitanja Avigdor Liberman u pauzi obilaska jevrejskog naselja ukleštenog između malog arapskog sela Um Tuba i čuvenog Vitlejema. Društvo mu je pravio Uri Lupolijanski, gradonačelnik Jerusalima, koji, kako prenosi "Džeruzalem post", deli nepokolebljivo mišljenje svog kolege da je Har Homa kvart, a ne susedstvo svetog grada i da nema "nikakve razlike između gradnje na toj i onim drugim lokacijama, poput Ramota, Romema ili, recimo Rehavija", i da je krajnje cinično da neko (Rajsova) "dovodi u pitanje plan koji ima sve potrebne dozvole".
Citirajući Šarona
Iznenadna, brižljivo smišljena, poseta dvojice pobornika nezadrživog rasta sporne doseljeničke komune (sa četiri hiljade duša, kojih treba da bude u dogledno vreme oko četrdeset hiljada) u najosetljivijem delu Jerusalimu – nenaviknutih da Izraelu stižu bilo kakve prozivke, a još manje kritike od najvećeg prijatelja SAD u delikatnom trenutku, kao što je to bio u sredu – "pala" je neki sat ranije pre početaka prve runde razgovora između izraelskih i palestinskih pregovarača.
Sa vrha brda, odakle je pucao pogled na grad, razapet između namere Palestinaca da ga proglase za prestonicu svoje buduće države i ogromne želje Izraelaca da zadrže večiti suverenitet na njim, Liberman i Lupolijanski, koristeći jezik pokojnog premijera Arijela Šarona (pravdajući svoju kontroverznu posetu Brdu hrama u srcu Jerusalima septembra 2000. godine, a što je potom izazvalo međusobne krvave sukobe), poslali su poruku "da svaki Jevrejin ima prava tu da živi".
I upravo taj deo Davidovog grada – koji Palestinci, za razliku od Jevreja, zovu drugačije, Džabal Abu Gneim – pod tim ili nekim sličnim geslom izraelska armija osvojila je na juriš pre 40 godina (1967). Otada, veštim manevrima, opštinske granice Jerusalima postepeno su se širile obuhvatajući brojne arapske kvartove i sela.
Budući da je plan gradnje (i sistematskog širenja) Har Home odobrila vlada pod vođstvom (pokojnog) Jicaka Rabina, a u vreme kada je gradonačelnik Jerusalima bio Ehud Olmert (od 1993. do 1999. godine), veruje se da su pomenuta dvojica, birajući pravi trenutak, spektakularnom i medijski pomno praćenom posetom "Zidu planine" (Har Home na hebrejskom) poručili sadašnjem premijeru "da ne pravi (slučajno) nikakve ustupke" bez obzira na kritike ili pritisak bilo od koje strane da on dolazi: Amerikanaca, britanske vlade, Ban Ki Muna (generalnog sekretara UN), Evropske unije ili najvažnijih palestinskih pregovarača.
Nova runda u Parizu
Nada da će posle skupa u američkom gradu Anapolisu, i zastoja od sedam godina, susret predstavnika večito suprotstavljenih naroda proteći bar u staloženijoj atmosferi bila je poljuljana već onog časa kada je Olmertova vlada (prošle nedelje) izašla u javnost sa planom širenja gusto naseljene jevrejske nastambe i raspisanim tenderom za gradnju novih 307 novih kuća.
Sve aktere uključene u kreiranju "Mape puta" ka miru na Bliskom istoku, prema kojoj je izričito navedeno da je Izrael dužan da obustavi svaku gradnju u jevrejskim naseljima na okupiranim teritorijama, najnoviji korak zvaničnika iz Tel Aviva, koji u ovom delikatnom trenutku može da se protumači i kao najobičniji prkos drugoj strani, naveo je na istu pomisao: evo novog razloga koji ugrožava mirovne razgovore između Izraelaca i Palestinaca.
Tako je i bilo. Umesto razmene mišljenja o ključnim pitanjima kao što su granica, status Jerusalima, sve vodi povratku palestinskih izbeglica… Susret u sredu, umesto u hotelu "Kralj David", u poslednji čas, iz bezbednosnih razloga, održan je na nekoj drugoj (ne zna se tačno kojoj) lokaciji, u zapadnom delu Jerusalima. Iako je počeo loše, posle devedesetominutnog međusobnog optuživanja imao je, javlja Bi-Bi-Si, srećan kraj. Svi ljuti akteri mirno su se složili da se ponovo nađu za nekih nedelju dana u Parizu.
A do tada?
I najveći optimisti sumnjaju da će se išta bitnije promeniti među susedima.
Teška mehanizacija u Har Homi radiće, ako treba, i noću. A do novog susreta u Gradu svetlosti, prve komšije nastaviće da revnosno razmenjuju vatru i ubijaju jedni druge.