Svetska banka daje 600 miliona dolara

Svetska banka upravo je odobrila Srbiji novi program pomoći za naredni četvorogodišnji period vredan 600 miliona dolara. Svake od sledećih godina zaključno sa 2011. moći ćemo da se, za razne projekte, zadužimo po 150 miliona dolara. Ova sredstva će moći da se pozajme po najpovoljnijim komercijalnim uslovima, boljim nego što bi Srbija mogla da ih obezbedi iz bilo kog drugog izvora, kaže za naš list Sajmon Grej, od leta novi direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji. Kamata je praktično jednaka LIBOR-u, međubankarskoj kamati na međunarodnom tržištu. Konkretni projekti, inače, još nisu odobreni, a na Vladi Srbije je konačna odluka o tome koji su joj potrebni i koliko sredstava želi da uzme od Svetske banke.

Grej kaže da je pristup u vezi s korišćenjem ovih sredstava fleksibilan, što znači da svi projekti nisu unapred poznati, već se zavisno od aktuelnosti mogu kandidovati. "Vi ste sada srednje razvijena zemlja, zreo, sofisticiran partner Banke i izbor je vaš", rekao je on.

Uporedo sa podsticajima evropskim integracijama, kroz Strategiju partnerstva sa zemljom, jer sada smo na tom, višem nivou odnosa, Svetska banka podržava u saradnji s Vladom Srbije nekoliko prioritetnih ciljeva. To su, pre svega,  podsticaji za povećanje privatnog sektora radi dostizanja evropskih standarda. U toj oblasti je dosta učinjeno, a taj napredak treba osigurati i dalje, makroekonomskom stabilnošću pre svega.

– Učešće javnih rashoda u BDP-u ponovo blago raste, što nas zabrinjava i zato Banka podržava ministra finansija u naporima da se to smanji. Bitno je da se obezbedi i kvalitet javnih rashoda kako bi se ta sredstva što bolje upotrebila. Sredstva iz NIP-a, na primer, treba usmeriti u dobre projekte, takođe i ona na opštinskom nivou. Privatizacija društvenih preduzeća je pri kraju, a dobro je što se započinje s privatizacijom javnih preduzeća – kaže prvi čovek Svetske banke u Beogradu.

Na pitanje o ovdašnjim dilemama da li nacionalnu naftnu kompaniju privatizovati manjinskom ili većinskom prodajom kapitala, Sajmon Grej kaže da bi privatizaciju ove kompanije trebalo sprovesti na konkurentan način kako bi potrošači dobili što bolje uslove korišćenja energije. "Srbija može samo profitirati od dolaska dobrog, strateškog investitora u ovom sektoru. Najbolji način da se to postigne su jasna pravila da će taj neko poslovati po tržišnim uslovima, takmičarski sistem i samo tako ćete dobiti dobrog investitora."

U poslednjih sedam godina na poboljšanju poslovne klime dosta je urađeno, međutim, infrastruktura još zaostaje, tako da projekti Svetske banke upravo predviđaju ulaganja u autoputeve, železnicu, vodoprivredu. Banka je, na primer, voljna da nam za železnicu odobri pozajmicu od 100 miliona dolara.

Jedan od ciljeva Banke za naredni period biće obezbeđivanje ravnomernog razvoja, kao i stvaranje uslova da i siromašniji slojevi poput penzionera, ili nekih grupa stanovništva, kao što su Romi, imaju koristi od ukupnog napretka zemlje. U poslednjih šest godina prosečni prihodi su udvostručeni, a siromaštvo je prepolovljeno. Tu su i projekti zapošljavanja u borskom regionu, a taj projekat biće primenjen i za rudnike "Resavica", objašnjava Sajmon Grej.

Upravljanje rizicima u prirodnoj sredini i rizičnim situacijama takođe je navedeno kao jedan od prioriteta Svetske banke u narednom četvorogodišnjem periodu u Srbiji. Već je počela primena, između ostalog, projekta za smanjenje zagađenja Dunava . "Svi prihvatamo realnost klimatskih promena i globalnog zagađenja. Srbija je, na primer, poslednjih godina često imala poplave. Zato pokušavamo da vladi pokažemo da treba strateški da gleda na ove probleme, da se pravljenjem drenaža osigura od šteta i smanji troškove koji će joj se neminovno ispostaviti."

Svetska banka je, inače, u Srbiju za poslednjih sedam godina u okviru deset projekata uložila 740 miliona dolara. Na pitanje da li je zadovoljan učinjenim, Sajmon Grej uzvraća, kroz smeh, da oni nikada nisu sasvim zadovoljni, jer uvek može bolje. Iskustva s projektima u zdravstvu, irigacionim sistemima, povećanju energetske efikasnosti su pozitivna, a samo reforma penzionog sistema ne napreduje koliko bi oni želeli.