EU Irskoj nudi ustupke za izglasavanje Lisabona

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 17. juna – Irski premijer Brajan Kouen trebalo bi da dobije na sutrašnjem samitu Evropske unije u Briselu zvanične garancije za svoju zemlju da primena Lisabonskog sporazuma neće dirati u prava Dablina da zadrži vojnu neutralnost, sopstvenu poresku politiku, zakon o zabrani abortusa, kao i sigurno mesto za irskog komesara u budućem smanjenom sazivu Evropske komisije.

Sa ovim garancijama Kouen će se najpre vratiti u Dablin, gde bi u nekoliko narednih dana trebalo da saopšti datum ponavljanja referenduma o ratifikaciji Lisabona. „U zavisnosti od uspeha ovonedeljnih razgovora i zaključaka moći ćemo da govorimo o referendumu, ali bilo bi nerazumno ako Irska na bilo koji način blokira neophodne reforme koje će EU učiniti efikasnijom na svetskoj sceni”, kazao je Majkl Martin, irski ministar spoljnih poslova u izjavi uoči samita.

Ukoliko se ostvari namera većine država EU, pre svih Francuske i Nemačke, i ukoliko Irci prihvate Lisabon na ponovljenom referendumu, ovaj akt stupio bi na snagu već 1. novembra. „To je idealan scenario prema kojem bi Irci ponovili referendum krajem septembra ili početkom oktobra”, kazao je novinarima neimenovani diplomata EU posle ovonedeljnih dvodnevnih razgovora ministara spoljnih poslova u Luksemburgu.

Odugovlačenje sa održavanjem ponovljenog referenduma u Irskoj samo bi dodatno komplikovalo postojeću institucionalnu krizu u EU, jer postoje realni izgledi da konzervativna opozicija u Velikoj Britaniji uskoro dođe na vlast i da, kako najavljuju njeni lideri, vrati već ratifikovan Lisabonski sporazum na razmatranje u parlament. Jedini način da se to spreči jeste da Lisabon stupi na snagu pre no što konzervativci dobiju izbore koji će biti održani najkasnije za godinu dana. Međutim, to nije jedina preostala nepoznanica u vezi sa ovim sporazumom, jer još nije pronađeno rešenje kako da garancije koje će dobiti Irci budu pridodate postojećoj verziji Lisabona.

Ideja prema kojoj bi to trebalo da bude učinjeno u formi protokola i ubačeno kroz pristupni ugovor naredne članice EU nije više realna, jer od priključenja Hrvatske EU ništa neće biti u dogledno vreme, a slično je i sa Islandom. Protokol bi takođe morao na ratifikaciju u sve zemlje EU. S obzirom na to da u Češkoj i Poljskoj predsednici Vaclav Klaus i Leh Kačinjski (slove za evroskeptike) ne žure sa potpisom Lisabona iako su oba parlamenta glasala za ratifikaciju, u EU strahuju da bi im protokol dobro došao za dodatno odugovlačenje. Alternativa je zbog toga da se garancije Dablinu pruže u vidu deklaracije, koju će kasnije, kada Lisabonski sporazum bude stupio na snagu, Savet EU naknadno pridodati ovom aktu.

Pored Irske čiji su građani prošle godine na referendumu većinski glasali protiv Lisabona, ugovor još nije ratifikovan i u Nemačkoj gde se čeka odluka Vrhovnog suda o ustavnosti Lisabonskog sporazuma. Procedura u Nemačkoj trebalo bi da bude završena do 30. juna, dok će predsednici Poljske i Češke verovatno sačekati da ponovo budu prebrojani irski glasovi.

I kandidatura predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza za još jedan mandat skopčana je sa neizvesnošću koju unosi Lisabon. Da li novog predsednika treba birati po pravilima važećeg Sporazuma iz Nice, ili ga treba izabrati prema pravilima još nevažećeg Lisabona i dalje je otvoreno pitanje, kao i ono da li zvanično kandidatura Baroza treba da sačeka završetak ponovljenog referenduma u Irskoj, a možda i parlamentarnih izbora u Nemačkoj. Još je nejasno ko će s kim u koaliciju u EP čija će konstitutivna sednica biti održana 15. jula, a takođe i ko će pored evropskih narodnih partija podržati njegov izbor. Socijalisti i zeleni izričito su protiv, kao i dobar deo liberala. Njegova želja da mu mandat bude produžen odmah (zahvaljujući uspehu desnice na tek završenim izborima za EP) neće biti uslišena, već će na predstojećem samitu lideri EU samo doneti zaključak u kojem se politički slažu sa njegovom kandidaturom, ali bez vremenskih odrednica.

Vladimir Jokanović