Struja za Evropu iz Sahare

Grupa od dvadesetak velikih koncerna planira da u narednim decenijama snabdeva Evropu, pre svega Nemačku, strujom iz Sahare. Prvi konkretan susret zainteresovanih firmi – među njima su „Minhener Rik” (najveće svetsko reosiguranje), „Simens”, RVE, Dojče banka... – zakazan je za sredinu jula, u bavarskoj prestonici Minhenu.

Prve analize govore da će nemački koncerni uspeti da pronađu zajednički jezik oko proizvodnje ekološke električne energije u Sahari. Očekuje se da bi, posle toga, Nemci ponudili da u posao „uskoče“ i druge velike firme iz Španije, Francuske, Italije, Grčke ... Glavni zagovornik ove ideje, „Minhener Rik”, procenjuje da neće biti problem da se obezbedi novac za ovaj ekološki poduhvat u pustinji.  Procenjuje se da je reč o investiciji „teškoj” 400 milijardi evra, od čega bi 350 milijardi bilo utrošeno za izgradnju džinovske solarne „fabrike” struje, a 50 milijardi za nove dalekovode.

„Želimo da u naredne dve-tri godine obavimo sve pripreme za izgradnju”, izjavio je Torsten Javerek, jedan od šefova „Minhener Rika”, navodeći da bi iz postrojenja u Sahari, nalik onom koje već nekoliko godina proizvodi struju u Kaliforniji, moglo biti „pokriveno” oko 15 odsto ukupne potrošnje struje u Evropi. Prvi kilovati, prema sadašnjim planovima, mogli bi da krenu put Evrope za deset godina.

Zagovornici ideje o korišćenju solarne energije koja „zasipa” Saharu – prostor od skoro devet miliona kvadratnih kilometara gde maksimalna dnevna temperatura dostiže između 50 i 60 stepeni – oduševljeno su pozdravili planove nemačkih koncerna. Prema nekim računicama koje navode nemački mediji, solarno ogledalo u pustinji veličine 360 puta 360 kilometara moglo bi da prikupi energiju dovoljnu da podmiri potrebe cele planete.

Nije, međutim, sve tako jednostavno. Postoji nekoliko problema koji mogu ozbiljno da poremete planove za proizvodnju struje u Sahari. Za Evropljane je najvažniji uslov da solarna postrojenja budu postavljena u nekoj državi „stabilne političke demokratije”, što trenutno, kako piše „Zidojče cajtung”, nije nijedna zemlja od Atlantika do Crvenog mora. Drugi značajan kamen spoticanja je, tvrde skeptici, veliki gubitak tokom prenosa električne energije na daljine od nekoliko hiljada kilometara.

Stručnjaci iz „Simensa” tvrde da vrhunska tehnologija već uspešno rešava ovaj problem i da će u prenosu struje modernim dalekovodima gubitak energije iznositi najviše sedam odsto.