Saj Tvombli: Boje u slobodnom padu

Od našeg specijalnog izveštača iz Beča

Još uvek ne sasvim precenjen kao Dejmijen Herst, ali opasno blizu svotama koje za svoje radove zgrću Georg Bazelic i Gerhard Rihter, američki umetnik Saj Tvombli je od kraja prošlog veka etabliran kao jedan od garantovanih aukcionih bestselera. Njegovo Anonimno platno iz 1961. naći će se 30. juna na aukciji u londonskom „Kristiju” po početnoj ceni od sedamsto hiljada funti, što je skromna cena za umetnika čija platna koštaju 5–20 miliona evra.

I bez komercijalne fame, Tvombli je jedan od najzanimljivijih umetničkih fenomena današnjice. Nekadašnji autsajder koji je dugo stajao u senci svog kolege i atelje-cimera Roberta Raušenberga, dugo napadan kao šarlatan, u SAD odbijan kao previše „evropski“ (već 50 godina boravi u Italiji) i kao „raščerečivač slikarskih platana“, uspeo je da izgradi fascinantnu karijeru, zahvaljujući svojoj originalnosti u domenu slikarstva, ali i crteža i možda nešto manje – vajarstva.

Kao umetnička institucija koja ide u korak sa vremenom, bečki Muzej moderne umetnosti (MUMOK) je, početkom juna, priredio retrospektivu dela Saja Tvomblija pod nazivom „Senzacija trenutka“, koja će trajati do 11. oktobra. Kustos Ahim Hohderfer upriličio je savršenu izložbu u kojoj su pokazane sve faze Tvomblijevog medijskog razvoja u oblasti crteža, kolaža, skulpture i ulja na platnu, a otkrivena je i malo poznata činjenica da se od pedesetih godina prošlog veka intenzivno bavi fotografijom.

Ono što izložbu čini posebno ekskluzivnom jeste to što su na njoj pokazana i Tvomblijeva dela nastala u poslednjih nekoliko godina, od kojih su neka tek dovršena. Takoreći svež, iz ateljea, svetsku premijeru u Beču doživljava triptih Bez imena – beli akril na platnima velikog formata grundiranim tamnoplavom bojom – koji zauzima centralno mesto u MUMOK-u.  

Iako je povodom otvaranja svoje retrospektive boravio u Beču, Tvombli se, kao što to praktikuje dobar deo života, držao podalje od medija. Poznat po škrtosti na rečima, povučen od javnosti i alergičan na pitanja o svome radu, i ovoga puta se pojavio kao anonimni posetilac jedne izložbe, a da nikome nije upao u oči.

Saj Tvombli započinje karijeru apstraktnog ekspresioniste (pedesetih godina prošlog veka) u duhu Vilema de Kuniga i Džeksona Poloka, postepeno razvijajući sopstveni stil koji kombinuje nasleđene uticaje sa figuralnim šiframa u grafitu i kredi nanesenim na ulja na platnu. Od 1958. u njegovom slikarstvu se sve više pojavljuju izvesne komponente kolaža – kombinacije simbola, slova, popularnih piktograma, otisaka prstiju i amblema raspršenih po plohi. Iza ovih naizgled naivnih kompozicija, koje podsećaju na grafite ili dečje uvežbavanje pisanja, stoji rafiniranost umetnika koji se poigrava sa formama i tajnim jezikom poezije i mitologije. Za Tvomblijeve rane radove se kaže da su „nulta tačka moderne“ – njihov krajnji ishod proizilazi iz skladnog sklopa najbazičnijih crtačkih elemenata koji povlače luk do tema iz antičke mitologije, mediteranske istorije, do poezije Sapfe, Rilkea i Kitsa...  

Iščitavši neke od naslova platana izloženih u MUMOK-u  – „Arkadija“ (1957), „Atinska škola“ (1964), „Carstvo flore“, tri verzije „Orfeja“ (1975–1979), „Pan“ (1975) i „Bog Mars i umetnik“ (1975) – posetiocu postaje jasno koji od uticaja je bio najpresudniji za njegove slikarske motive. Bez obzira na temu i likovnu fazu, Tvomblijeve boje su u „slobodnom padu“ – nihilistički slobodne, istovremeno suptilne i proračunato haotične. U čitavom bogatstvu njegovog kolorita bela boja je, još od susreta sa Džonom Kejdžom na legendarnom Blek mauntin koledžu (1952), predominantna. Kejdž je, naime, inspirisan Raušenbergovim „Belim slikama“, identifikovao belo sa tišinom.

Slobodom Tvomblijevog jezika i izbora boja bio je inspirisan i austrijski umetnik Franc Vest pri osmišljavanju koncepta muzičke „pratnje“ za izložbu u MUMOK-u: „Polazna tačka jedne kompozicije je tekst, koji je u mom slučaju nastao na mobilnom telefonu. Kod pisanja SMS-a postoji funkcija automatske selekcije reči pri kucanju prvih slova.“ Poistovećujući nasumice odabrane reči elektronskih poruka sa Tvomblijevim grafitima, Vest je takoreći napisao čitav libreto sastavljajući neodadaističke rečenice. Muziku je komponovao Mihael Mautner, preuzimajući motive iz Vagnerovih Majstora pevača, kombinujući klasičnu sa modernom muzikom. Ovaj muzički performans  je, uz neverovatno veliko interesovanje javnosti, premijerno održan u MUMOK-u 18. juna.

U vajarstvu Tvomblijevo tumačenje kopiranja realnosti i subjektivne percepcije relevantnog i nerelevantnog izraženo je zamenom čeone i stražnje strane skulpture. Većina njih je izrađena od predmeta pronađenih u umetnikovoj neposrednoj okolini, najčešće radionici, i naposletku „obučena“ u beličasti veo tišine omiljene boje.

Na fotografijama snimljenim 2003–2008, kod Tvomblija se kao motivi pojavljuju detalji iz ateljea u Gaeti, mutne fotografije namirnica sa štandova u „Volmartu” i detalji velikih praznih prostorija. Ove foto-kompozicije se takođe poklapaju sa Kejdžovim konceptom interferencije spoljnog sveta sa umetnošću  – ostavljanje vrata ili prozora ka zvucima ulice otvorenim.