Zaposednuti bakterijama

Da kojim slučajem zavirite kroz uveličavajuće staklo mikroskopa, zaprepastili biste se: nepregledne kolone svakojakih sićušnih organizama vrzmaju se amo-tamo po vama! Ko su ti uljezi, ako to uopšte jesu?

Nemojte ih unapred osuđivati: ti golim okom nevidljivi stanovnici nisu – loši. Naprotiv, zaduženi su (i obavaljaju) sijaset poslova korisnih za očuvanje čovekovog tela u zdravom stanju. Minulih dana to je ugledni časopis „Sajens” navodeći nalaze istraživača Nacionalnog instituta za zdravlje (SAD). Zdrava koža nastanjena je sa, otprilike, hiljadu vrsta bakterija!

I više od toga: toliko su se evolutivno prilagodili da su se u pojedinim delovima odomaćili, osećajući ih na veoma prost svojim domom ili stalnim staništem.

Jedne uspevaju na podlaktici, druge napreduju u vlažnom tropskom gustišu ispod pazuha. Ovo istraživanje je razotkrilo da su nas, poslužimo se rečima prizivača duhova, zaposele i spolja i iznutra. I da to prisustvo nije štetno, kao što na prvi pogled većina pomisli; po svemu sudeći, od bitne je važnosti za svakoga.

Da pojednostavimo: mi živimo, u stvari, u mikrobiološkom svetu, verovatno ne želite da obitavate u sterilnom, smatra Noje Firer, mikrobiolog sa Univerziteta Kolorado u Bolderu, koji je proučavao bakterije na čovekovim rukama.

Obelodanjeni nalazi, nema sumnje, predstavljaju kamen temeljac američkog traglačkog poduhvata (Microbiom Project) u koji je uloženo 115 miliona dolara s ciljem da se razvrstaju bakterije i ostali majušni organizmi nastanjeni na koži, u stomaku, nosu, ustima i vagini. Od gotovo 600 kvadratnih santimetara kože odraslih, saradnici Nacionalnog instituta za zdravlje usredsredili su se na 20 naročitih područja – od zamašćenih komadića među obrvama do vlažnih između nožnih prstiju – koristeći svojevrsnu metlicu sa sakupljanje uzoraka od desetoro rasno različitih dobrovoljaca (pola žena, pola muškaraca).

Do sada su nakupili 112.283 mikroorganizma.

Uzorci su svrstani prema genu, poznatom po stručnom nazivu 16S rRNA, koji se lako raspoznaje (identifikuje) i svakoj bakterijskoj sorti daje jedinstven otisak. Više od polovine su pripadale jednoj od tri velike grupe – jedne su rođake uzročnice akni, druge izazivaju difteriju (azapalenje sluzokože dušnika), a treće su zlatne stafilokoke (Staphylococcus aureus), vinovnice brojnih zaraza otpornih na antibiotike. Ovlažena mesta – kao što su pupak i unutrašnji preklop lakta – imaju više od deset puta bakterija po kvadratnom santimetru od suvih, poput unutrašnjeg dela sredine podlaktice.

Ispostavilo se, međutim, da se podlaktica odlikuje najvećom raznovrsnošću – u proseku, 44 kod svih ispitanika, a najmanjom zamašćeni komadić iza uha – oko 15. Istraživači su se namerno posvetili oblastima povezanim s bolestima, kao što su ekcem i psorijaza, nadajući se da će bolje razumeti te poremećaje.

Mi, zaista, ne znamo šta uzrokuje kožna obolenja, naglašava Džulija Segre iz Nacionalnog instituta za ljudski genom.

Možda su, razmišlja Noje Firer, još u početku suparničke vrste odstranile preovlađujuće. Zagonetno je, isto tako, čime se ovi mikrobi prehranjuju jer je izvesno da nešto jedu. Verovatno proždiru mrtve ćelije kože. Ko to, uopšte, zna?

Na koži obitava (i preživljava) oko sto milijardi pojedinačnih bakterija, i sve te gene pridodajte čovekovim kojih ima približno 20.000 (ljudski genom). Mikroorganizmi, po svemu sudeći, obavljaju nešto korisno. Kao što je poznato, na Zemlji borave tri i po milijarde godina (možda i duže); mereno tim vremenskim aršinom, čovek je i skorašnja i poslednja pridošlica.

Da li je vreme da zaboravimo ratoborni rečnik kojim smo ih do sada opisivali?