Nasa traži vodu na Mesecu

Američka agencija za istraživanje svemira (NASA) u četvrtak je lansirala automatizovanu istraživačku misiju na Mesec, koja bi trebalo da dokaže prisustvo vode na njegovoj „tamnoj strani“ i ponudi informacije koje bi olakšale ponovno slanje ljudskih posada na Zemljin satelit, prvi put od 1972. godine.

Predviđeno je da jedan deo rakete „Atlas-5” velikom brzinom udari u površinu Meseca i stvori krater iz koga će biti izbačeno skoro 350 tona „lunarnih ostataka“ koji će se naći u „atmosferi“. Veruje se da bi ti ostaci mogli da sadrže komade leda, čije bi prisustvo trebalo da utvrdi specijalni satelit.

Drugi deo rakete, koji se odvojio 45 minuta nakon poletanja, čini robotizovani satelit poznat kao „Lunarni posmatrački orbiter” (LRO). Među instrumentima satelita, koji će na visini od 50 kilometara nekoliko godina kružiti oko Meseca, nalaze se kamera, detektor toplote koji može da odredi položaj leda, laserski uređaj za izradu topografskih karata i teleskop za merenje radijacije kosmičkih zraka.

Iz NASA se nadaju da bi precizne fotografije Mesečeve površine mogle da posluže za određivanje povoljnih mesta za sletanje budućih misija i kasnije formiranje prvih lunarnih baza, piše londonski „Tajms”.

Projekat vredan 580 miliona dolara od velikog je značaja za svemirsku agenciju, ukoliko želi da obnovi ljudske misije na Mesec do 2020. godine. Međutim, istraživanje Meseca prestalo je da bude u centru pažnje američke agencije još 1975. godine, kada je obustavljen projekat „Apolo“, u okviru kojeg su trojica kosmonauta predvođena Nilom Armstrongom postali prvi ljudi koji su zakoračili na površinu Zemljinog satelita 20. jula 1969. godine. Poslednji astronaut koji je boravio na Mesecu bio je Judžin Sernan, decembra 1972. godine.

Pored svega, stručnjaci ističu nedovoljno poznavanje „večitog pratioca“ naše planete, u poređenju sa nekim udaljenijim planetama, poput Marsa.

„O nekim delovima Meseca imamo zaista malo informacija. Danas posedujemo mnogo bolje mape Marsa u odnosu na Mesečeve polarne regione“, izjavio je Kreg Tuli, menadžer projekta misije.

Budućim stanarima baze na Mesecu led ne bi služio samo za dobijanje pijaće vode već i za dobijanje energije. Molekuli vode mogu da se razlože u vodonik i kiseonik, što bi moglo doprineti održavanju života i dobijanju pogonskog goriva za svemirska vozila.

Još 1998. godine „lunarni prospektor“ NASA otkrio je prisustvo vodonika. Naučnici su izdvojili dva scenarija – reč je o naslagama leda, ili je „solarni vetar“ naneo ostatke tog hemijskog elementa na površinu Meseca tokom dve milijarde godina. Tamna strana Meseca nalazi se u večnoj senci, a temperatura se spušta do minus 185 stepeni Celzijusa, usled čega se, prema nekim teorijama, vodena para nastala tokom meteorskih udara mogla zalediti u dubokim Mesečevim kraterima.

M. Kovačević