Otvoren novi muzej Akropolja

Atina, 20. juna – Trideset tri godine sanjani san grčke nacije postao je stvarnost. Pompezno, sa puno emocija i lepih reči, uz prisustvo nekoliko stotina gostiju, među njima predsednika Kipra i Bugarske, deset premijera i brojnihšefova diplomatije,među kojima su i Mirko Cvetković, Vuk Jeremić i Nebojša Bradić, 20. juna otvoren je novi Muzej Akropolja. Prelepo stakleno zdanje, Akropolj u Akropolju jer su u njemu mesto našla sva ona antička blaga iz petog veka pre nove ere, sva baština zlatnog veka atinske demokratije, sve ono čemu su se civilizacije posle divile i iz njega učile.

Praveći idejno rešenje za muzej koji se prostire na 25 hiljada kvadrata, arhitekta francusko-švajcarskog porekla Bernard Šumi je sve to imao u vidu.

Da se sačuva prošlost, da se spomenicima Akropolja vrati sjaj ali i obezbedi sigurno mesto na kome neće biti izloženi zubu vremena.Da se, u isto vreme, hiljadama posetilaca, a njih deset hiljada može dnevno da prođe kroz novi muzej, omogući da izbliza vide ono o čemu su samo slušali i da sve to bude tu, u podnožju Akropolja.

Posle niza pokušaja koji traju preko trideset godina, upravo njegovo idejno rešenje u staklu, transparentno u tri dimenzije jer se sa trećeg sprata vide i temelji i ostaci antičke kulture, ali u isto vreme, karijatide zajedno sa posetiocima gledaju prema Partenonu, projekat arhitekte Šumija je pobedio. Doduše, muzej koji se gradi od 2002. trebalo je da bude gotov za Olimpijadu 2004. ali su problemi svečano otvaranje odložili do ove subote, 20. Juna 2009.

(/slika2)Projekat vredan 130 miliona evra otežavala je činjenica ali i arhitektina ideja da Novi muzej Akropolja bude smešten upravo u podnožju Akropolja, u starom delu Atine gde je, normalno, iznikao čitav niz imovinsko-pravnih, istorijskih, kulturoloških problema. Stakleno zdanje na tri nivoa trebalo je uklopiti u okruženje ali mu isto vreme omogućiti da zablista svim sjajem.

Sudeći po reakcijama ali i onome što je video vaš izveštač, Novi muzej Akropolja je nešto što se mora videti. O tome svedoči i činjenica da je za samo nekoliko dana, putem interneta prodato devet hiljada ulaznica. Do kraja godine, cena je simbolična, jedan evro,a 2010. godine, karta će koštati pet evra.

Na prvom nivou, a kroz stakleni pod vide se temelji i iskopine, smeštene su manje skulpture, antička keramika, vaze.Na drugom novou dominiraju karijatide, originali koji su specijalnom tehnikom spuštenisa Akropolja.

Tu je niz figura koje su sastavljene od originalnih fragmenata koji su posebnom tehnikom uklopljeni u celinu, s tim što se, jedni od drugih, original od kopije, razlikuju po boji.

U ukupnoj ekspoziciji od preko četiri hiljade eksponata, svakako je najinteresantniji treći nivo koji u potpunosti sadrži rekonstrukciju reljefa Partenona, sve one originalne lukove koji su sačuvani u Grčkoj i kopijekoje su napravljene prema skicama originala pokradenih pre dve stotine godina, ali i dan danas uredno izloženih u Britanskom muzeju u Londonu.

(Foto AFP)

„Prvi put posetioci mogu da vide sve frizije zajedno, originale i kopije ukradenog, da uporede i shvate koliko je veliki problem oko povratka originala Partenona, koliko je iscrpljujuća borba sa Londonom koju grčka država vodi već godinama”,rekao je predsednik Muzeja Dimitris Pantermalis.

Naime, već dva veka, od dana kada je engleski lordElgin u vreme otomanske okupacije Grčke nasilnim putem iz zemlje odneo delove Partenona, traje borba Atine i Londona da se delovi antičkog hrama koji su izloženi u Britanskom muzeju u Londonu, vrate u svoju postojbinu.

„To je bio san presednika Konstantina Karamanlisa, to je bila najveća želja nekadašnjeg ministra kulture, grčke glumice Meline Merkuri, to je, konačno, san svih Grka” –rekao je na otvaranju muzeja ministar kulture Antonis Samaras.

Niko od govornika na otvaranju Novog muzeja Akropolja nije propustio da podvuče da je ova svečanost u senci istine da i pored svih diplomatskih i konačno, ljudskih molbi, London ne namerava da vrati delove Partenona.

Detalj sa otvaranja (Foto AFP)

Do sada, u svim susretima na najvišem državnom nivou, ova tema je pokretana ali bez uspeha jer je London tvrdio da Atina nema adekvatne uslove za čuvanje ovakvog istorijskog blaga. Međutim,izgradnjom savremenog muzejskog zdanja u kome su prvi put izloženi i eskponati koji su do sada čuvani u posebnim skladištima, tvrdnja Londona gubi smisao.

„U ovom trenutku kad se otvaraju vrata Muzeja, ni jedan Grk ne može da uživa punim srcem jer je više od polovine skulptura sa Partenona već 207 godina hiljadama kilometara daleko od svoje postojbine. Ne možemo da budemo mirni, srećni i zadovoljni sve dok je naše blago u zatočeništvu britanskog muzeja!”,naglasio je ministar kulture Samaras.

Svu nadu Grčka polaže u činjenicu da su mnogi svetski muzeji samoinicijativno vratili antičko blago rukovodeći se činjenicom, da, kako je to rekao direktor Metropoliten muzeja u Njijorku, Filip Montebelo, „svet se menja i polako, i svi moraju da igraju po novim pravilima!”

--------------------------------------------------------------------

Bolna sličnost Partenona i srpskih vrednosti na Kosovu

„Otvaranjem muzeja otpao je i poslednji argument Britanaca koji odbijaju da vrate otete delove Partenona. Kulturni spomenici treba da ostanu na mestu gde su stvoreni u narodu koji ih je stvorio. Dakle, poruka je jasna.

Sličnost između problema partenonskih skulptura i pokušaj svojatanja srpskih vrednosti i spomenika na Kosovu, bolno je slična i odgovor je isti.

Niko ne može da svojata ono što pripada srpskom narodu na Kosovu jer se kulturno nasleđe nijednog naroda ne može oduzimati, ono mora da ostane na mestu i u sredini u kojoj je stvorno” – izjavioje Diogenis Valavanidis, predsednik Srpskog odbora za povratak partenonskih skulptura koji u Atini boravi na poziv grčke vlade.