Ser Daglasu s ljubavlju

Hugo Prat je rekao da se doba avanture završilo 1918. godine, kad i Prvi svetski rat. Kortov tvorac se razume u te stvari. Treba mu verovati. Muzika Daga Sema, legendarnog teksaskog rok majstora, kazuje, međutim, drugu priču. Nikad kraja avanturi, kao da poručuje. Tako je bilo od prvih dana Semovog matičnog benda „Sir Douglas Quintet”, šezdesetih godina prošlog veka. Tako je i danas. Nedavno objavljena kompilacija „Keep Your Soul: A Tribute To Doug Sahm” nosi poruku o beskrajnoj pustolovini.

Rokerske delatnosti Daga Sema vezane su za dva toposa. Teksas pre svega, ali i za San Francisko iz hipi ere. Njegova muzika je sredstvo kojim su se duh slobode i avanture, karakteristični za te prostore i to vreme, materijalizovali. Najveći poštovalac Semove muzike, uz Boba Dilana, bio je slavni producent Džeri Veksler. On je tvrdio da u Semovim pesmama obitava fluid koji najbolje označava španska reč „duende”. Radi se o nesvakidašnjoj mešavini opuštenosti, elegancije, samouverenosti i samopoštovanja.

Ako za trenutak zanemarimo fantastične Semove pesme – Dagova numera „She’s About A Mover” je proglašena za najbolju koju je neki Teksašanin ikada stvorio – može se reći da snaga njegove muzike počiva na dva elementa. Prvi je njegov glas, za koji je Čarli Džilet rekao da ćete ga prepoznati „kroz dvoja zatvorena vrata, dok vam čajnik pišti, avion nadleće kuću a đubretari prazne kontejnere ispod prozora”. Drugi je zvuk tzv. Vox organe koju svira Dagov najpouzdaniji saradnik Ogi Mejers.

Kompilacija „Keep Your Soul...” okupila je prestižnu ekipu. Izvođačka veština je ponuđena kao zamena za spiritualna svojstva Semovih napeva. Odličan posao obavio je Čarli Sekston garažnim tretmanom numere „You Doin’ It Too Hard”, kao i Džimi Von bluzerskom verzijom pesme „Why, Why, Why”. Alehandro Eskovedo je uspešno povezao numeru „Too Little Too Late” sa svojim poetskim svetom, a Greg Duli, čije je pojavljivanje pravo iznenađenje, pronašao originalan način za interpretaciju pesme „You Was For Real”.

Najbolji je posao, ipak, obavio Delbert Meklinton. Njegova verzija numere „Texas Me” prožeta je istim duhom kao i original. Čini se da je ser Daglas, na nekom rajskom proplanku, srećan zbog toga i da visoko diže čašu tekile za svog starog ortaka.

Situacija sa albumima koji nose oznaku „tribute” je dubiozna. S jedne strane, lepo je što mladi muzičari odaju počast starijim kolegama i podsećaju na njihovo delo. Sa druge strane, ponuđene obrade deluju bledo u odnosu na original, vrlo često se ne može pronaći razlog za novu interpretaciju. I u slučaju Daga Sema slična je situacija. Imponuju, međutim, ljubav i poštovanje koji su učesnici iskazali. Oni više od ponuđene muzike govore o ulozi i značaju koji je u istoriji rok muzike imao ser Daglas od Teksasa.