Kuzmanović: Pobeda sile nad pravom i pravdom

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 21. juna – Odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentina Incka da stavi van snage zaključke Narodne skupštine Republike Srpske o efektima prenesenih nadležnosti naišla je, sasvim očekivano, na različite reakcije srpskih, bošnjačkih i hrvatskih političara. Podsetimo, Incko je zaključke Narodne skupštine ocenio kao antidejtonske i antiustavne. On je u obrazloženju svoje odluke naveo da bi se sprovođenjem zaključaka republičkog parlamenta ugrozila „podela nadležnosti između BiH i entiteta”, a Narodnoj skupštini bi se, istovremeno, dalo „pravo veta u odlučivanju na nivou BiH”.

Predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović je u saopštenju naveo da je Inckova odluka „pobeda sile nad pravom i pravdom”. „I pored svega, ova odluka visokog predstavnika neće nas obeshrabriti da i dalje sprovodimo i čuvamo Dejtonski sporazum i demokratskim sredstvima branimo naša Ustavom zagarantovana prava i nadležnosti”, naglasio je Kuzmanović.

I predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić je nezadovoljan odlukom visokog predstavnika, pogotovo njegovom upotrebom takozvanih „bonskih ovlašćenja”. „Početak 21. veka u jednoj evropskoj zemlji, koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i koja želi postati članica Unije, potpuno je nespojiv sa korištenjem ovlaštenja za poništavanje akata demokratski izabranog parlamenta”, saopštio je Radojičićev kabinet.

Saopštenjem se oglasila i Vlada Republike Srpske. U njemu je, pored ostalog, rečeno: „Poništavanje zaključaka Narodne skupštine Republike Srpske, kao izraza političke volje narodnih poslanika, izabranih neposrednom voljom građana, suprotna je modernoj demokratskoj praksi i usmerena na gušenje osnovnih ljudskih i demokratskih sloboda, čime se nastoji ukinuti pravo na različito mišljenje”. Takođe, navedeno je da je Vlada Republike Srpske potpuno opredeljena za „integraciju BiH u Evropsku uniju i puno poštivanje slova Dejtonskog sporazuma” i da korišćenje „bonskih ovlašćenja udaljava BiH od evropskog puta i „guši dalji razvoj demokratskih odnosa u BiH”.

Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je, prema izveštaju agencija, rekao: „Bonska ovlašćenja visokog predstavnika su totalno anahrona za Evropu, jer omogućuju jednom čoveku da poništi šta god hoće i da donese šta god hoće.“

I lideri Srpske demokratske stranke i Partije demokratskog progresa, Mladen Bosić i Mladen Ivanić, smatraju da je upotreba „bonskih ovlašćenja” neprimerena. Ivanić je našem listu kazao: „I ovaj slučaj pokazuje da je BiH duboko podeljeno društvo u kojem vlada nepoverenje između tri naroda, čiji predstavnici različito komentarišu potez visokog predstanika, koji zemlju uvodi u nepotrebnu političku krizu i udaljava je od bavljenja stvarnim životnim problemima”. I Ivanić i Bosić kažu da Inckova odluka suštinski ne može da promeni političku volju koja je artikulisana zaključcima Narodne skupštine, koje je on stavio van snage.

Prema izveštajima medija u Federaciji BiH, bošnjački političari su takođe nezadovoljni odlukom visokog predstavnika. Predsednik Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić je rekao da „anuliranje zaključaka Narodne skupštine bez sankcionisanja odgovornih za antidejtonsko delovanje je ponižavajuće i vređa ostale u BiH koji poštuju Dejtonski sporazum”. On je, osim toga, kazao da ovakva odluka visokog predstavnika „daje pravo i drugima da se antidejtonski ponašaju, jer znaju da neće biti kažnjeni”. Identičnog mišljenja su potpredsednik Stranke za BiH Beriz Belkić i predsednik Bosanskohercegovačke patriotske stranke Sefer Halilović, koji je kao čoveka kojeg je trebalo kazniti označio premijera Republike Srpske Milorada Dodika.

Portparol Hrvatske demokratske zajednice BiH Mišo Relota je za naš list izjavio da je „odluka visokog predstavnika očekivana” i dodao da je ona „jedna vrsta žutog kartona s ozbirom na to da je po ovom pitanju međunarodna zajednica imala različite stavove”.

-----------------------------------------------------------

Solana „cepa” BiH

Visoki komesar Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je „glavni operator” projekta podele Bosne i Hercegovine, izjavio je za „Sedmicu”, nedeljni politički prilog sarajevskog „Dnevnog avaza”, akademik Muhamed Filipović. Govoreći o stanju u BiH i njenoj budućnosti, on je kazao „da se postepeno stvaraju uslovi za podelu BiH” i dodao da je Solana „glavni operator celog tog procesa”.

Filipović je rekao da je „međunarodna zajednica učestovala u stvaranju stanja podele u BiH”. „Ona ne nežli da se to stanje izmeni i da se država BiH, a pre svega Bošnjaci, na čiji račun se vrše ustanopravne, demografske i kulturološke promene, dođu do zadovoljenja svojih prava”. Zbog toga, upozorio je on, bošnjačka „politika mora biti vrlo skeptična i oprezna prema politici međunarodne zajednice”.

Odgovarajući na pitanje da li je to o čemu on govori uvod u stvaranje nacionalnih državica u BiH, Filipović je rekao: „Čim oni insistiraju na legalizaciji postojećeg stanja, oni ustvari legalizuju stvaranje nacionalnih državica na ovom prostoru. Pri tome bi se, što je posebno bitno, dve od te tri nacionalne državice direktno naslanjale na svoje matične države s kojima već imaju specijalne odnose. U sedviču između tih država ostala bi državica s većinskim narodom današnje BiH, to jest Bošnjacima”.

Objašnjavajući poziciju eventualne bošnjačke nacionalne države, Filipović je ocenio da bi „ona bila izložena eroziji”. „Naš bošnjači narod bi u takvoj situaciji očekivala sudbina koju su doživeli Palestinci”, ocenio je Filipović i istakao: „Da, uveren sam da s ovakvim vođstvom mi zaista idemo prema bošnjačkoj Palestini”. Prema njegovim rečima međunarodna zajednica će u bošnjačkom narodu „naći čoveka koji će potpisati podelu”.

O razlozima za podelu BiH na tri nacionalne državice, Muhamed Filipović je rekao: „Projekat po kojem bi Srbima trebalo kompenzovati raspad Jugoslavije na taj način da oni taj gubitak namire u BiH... Nije mrtav ni projekat da se hrvatska država osveži i dopuni zapadnim i jugozapadnim bosanskim teritorijama”.