Raskol u verskom vrhu Irana

Prema izveštajima agencija
Teheran, juna – Prvi put od Islamske revolucije 1979. godine, u Iranu je danas neporeciv sukob u vrhu verske i političke vlasti. Različito viđenje ishoda predsedničkih izbora 12. juna oštro je sukobilo stajališta vrhovnog verskog vođe ajatolaha Ali Hamneija (69) i bivšeg iranskog predsednika Akbara Hašemija Rafsandžanija(75) koji danas predsedava Vrhovnom verskom savetu eksperata i Posredničkom savetu koji rešava sporove u vrhu versko-političke strukture vlasti Irana. Vrhovni verski savet Irana inače je telo koje je postavilo Ali Hamneija na poziciju vrhovnog verskog vođe.

Odmah nakon objavljivanja zvaničnih rezultata iranskih predsedničkih izbora, tamošnjoj i međunarodnoj javnosti postalo je jasno da dvojica veoma uticajnih lidera – Ali Hamnei i Akbar Rafsandžani – nisu složni u tumačenju „nadmoćne pobede” koju je proglasio dosadašnji iranski lider Mahmud Ahmadinežad. Javnosti dugo nepoznate političke nijanse u stavovima Ali Hamneija i Akbara Rafsandžanija o tempu i profilu modernizacije iranskog društva, prioritetima ekonomskog razvoja, odnosu prema okolnim državama, nuklearnom programu, daljem odnosu prema Zapadu... ovih dana počinju da se naslućuju nakon oprečnog odnosa prema Ahmadinežadovoj pobedi i potonjim masovnim i krvavim neredima.

Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei je prošlog petka na na Univerzitetu u Teheranu javno pohvalio veliki odziv birača (glasalo oko 85 odsto Iranaca), podržao Mahmuda Ahmadinežada i zapretio organizatorima masovnih protesta širom Irana da će ubuduće snositi posledice zbog „krvi, nasilja i uvoza haosa u Iran”.

Aktom otvorene neposlušnosti prema zahtevu vrhovnog verskog vođe da se protesti odmah prekinu, glavni Ahmadinežadov rival Mir-Husein Musavi poručio je u subotu sledbenicima da je njihovo pravo da protestuju protiv „laži i prevare”. Uticajni Savet čuvara – u kome je Rafsandžanijeva reč presudna – objavio je juče da je u najmanje 50 iranskih gradova registrovan veći broj glasova od registrovanog broja birača.

Akbar Hašemi Rafsandžani nije prisustvovao govoru ajatolaha Ali Hamneija na teheranskom univerzitetu: poslednjih dana on nije viđen u javnosti.

U nedelju kasno uveče petoro  Rafsandžanijevih rođaka, među kojima i njegova ćerka Faezeh Hašemi, uhapšeno je nakon učešća i govora na demonstracijama sledbenika Mir-Huseina Musavija. Rafsandžani, koga je na izborima 1997. godine Ahmadinežad neočekivano pobedio, tokom ovogodišnje predizborne kampanje u više navrata je oštro kritikovao vlast zbog nedoslednosti i korupcije.

Sve oštrije sučeljavanje dva tabora u vrhu iranske vlasti nagnalo je i nekadašnjeg predsednika Mohameda Hatamija (65) da upozori kako je Iran na ivici „vanrednog stanja”, prenela je agencija Blumberg. „Još postoji izlaz iz situacije, nema potrebe da se stvara atmosfera za bezbednjačku i vojnu upravu”, istakao je Hatami, još jedan od pripadnika vlasti koji podržava zvanično poraženog kandidata Mir-Huseina Musavija.

Inače, zvanični Iran juče je dodatno zaoštrio odnose sa Zapadom, nakon što je u nedelju ministar inostranih poslova te zemlje Manuher Motaki poimence optužio Veliku Britaniju za „desant špijuna – turista uoči predsedničkih izbora 12. juna”.

Petoro Evropljana – dva Nemca, jedan Britanac i dva francuska državljanina – uhapšeno je Teheranu zbog potpirivanja krvavih demonstracija prošle subote, preneo je juče španski „Mundo” vest poluzvanične iranske agencije Fars. Iranski mediji takođe su juče preneli da zvanični Teheran razmišlja o zatvaranju niza evropskih ambasada nakon njihove „otvorene podrške opozicionim protestima”. Istovremeno, iranska ratna avijacija započela je juče velike vojne vežbe nad pučinom Persijskog zaliva i Omanskog mora: najavljeno učešće iranskog ministra inostranih poslova na pripremnom samitu G-8 u Trstu krajem meseca za sada je neizvesno.

T. V.