Ne želim da živim na lovorikama uspeha

Vest da će jedan od najpopularnijih britanskih sastava svih vremena „Simpli red” prestati da postoji sledeće godine odjeknula je „kao grom iz vedra neba” u svetskoj javnosti. Jer ovaj bend, nastao u Mančesteru daleke 1985. godine, tokom karijere prodao je više od 50 miliona albuma i imao mnogo hitova. No, tako je rešio osnivač, frontmen i autor „Simpli reda” Mik Haknal. Grupa, koja je objavila i dupli album najvećih hitova „Simply Red 25: The Greatest Hits”, neumorno, po ko zna koji put, obilazi svet na oproštajnoj turneji „Greatest Hits World Tour”.

Za sve one koji nisu prisustvovali sjajnom koncertu grupe „Simpli red” u hali „Pionir” pre tri godine, u petak uveče imaju jedinstvenu priliku da vide Mika Haknala i kolege. U okviru ove oproštajne turneje oni će poslednji put svirati u Beogradu, tačnije na terenima Košarkaškog kluba Partizan na Kalemegdanu.

U intervjuu za „Politiku” riđokosi frontmen grupe „Simpli red” kaže da su Djuk Elington, Majls Dejvis i Kaunt Bejzi njegovi muzički heroji i dodaje da je odrastao i na pravim bendovima – „Bitlsima” i „Rolingstonsima”.

– Želeo sam da budemo novi „Bitlsi” ili „Rolingstonsi” i zaluđivao sam sebe da će tako biti. „Bitlsi” su na vrhuncu imali jedni druge. Možda su bili zaključani u hotelske sobe, ali bilo je njih četvoro, a ja sam bio sam protiv sveta, nije bilo tima, što čoveka čini pomalo nesigurnim, usamljenim i budi čudna osećanja.

Priznaje nam da je tokom karijere upoznao mnoge zvezde kojima se dive milioni ljudi širom sveta. Ali, pravljenje ideala od muzičkih ili filmskih zvezda, prema mišljenju Mika Haknala, nije dobro. Seća se kako je kao student umetnosti u Mančesteru išao u obližnji bioskop u kome su se prikazivali filmovi nezavisne produkcije.

– Postao sam veliki poštovalac Džeka Nikolsona i njegovih ranih radova. Godinama kasnije Nikolson je došao na naš koncert. Video sam ga sa scene, igrao je na stolu, a posle koncerta nas je pozvao na piće. Pomislio sam: „Bože, stojim kraj Džeka Nikolsona, ovo je potpuno ludo.” Još uvek ne verujem da mi se to desilo, jer se nikada nisam osećao kao jedan od njih, kao deo tog „kluba” i mislim da li je to uticaj pank generacije.

Haknal ističe da je za jednog dečaka teško kada odrasta bez majke, što se, nažalost, njemu desilo. To, prema njegovim rečima, ostavlja velike posledice.

– Tek poslednjih godina shvatam koliko je to uticalo na to ko sam ja, kako se ponašam, ophodim prema drugim ljudima. Prosto, imaš neverovatnu količinu nesigurnosti u sebe, jer nije otac taj koji ti daje hrabrost, već majka. Tražio sam neku vrstu ženskog odobrenja, pa sam pokušavao da zavedem što više žena. Nisam razvijao prijateljstva sa muškarcima, jer sam bio zauzet jureći žene. Bila je to neka vrsta psihološke opsesije. Tražio sam ljubav žena, da bih mogao da kažem – neko me voli, neko brine za mene.

Priseća se kako tokom devedesetih nije nimalo bio srećan. Živeo je za posao, a ostatak vremena bi se „provodio”. Živeo je život za koji bi neki tinejdžer greškom pomislio da je pravi rokenrol stil života.

– Sve više sam upadao u rupu u kojoj nisam želeo da budem. Zapitao sam se kakav život vodim – ne viđam svoju porodicu, prijatelje – i rekao sebi da je vreme za nešto drugo. Želeo sam da pronađem sreću. Našao sam jedno divno imanje na selu, kupio ga i odselio se iz Mančestera 1995. godine.

Haknal je pre dve godine postao otac. Tek tada je, kako priznaje, počeo da ceni ono što ima i da provodi kvalitetno vreme sa svojom porodicom i ćerkom. Sada zaista uživa i više ne oseća da mu je nešto oduzeto.

– Stalno slušam priče o starijim muzičarima koji nedelju dana posle završetka turneja čupaju kosu, jer ne znaju šta će sa sobom, nemaju nikoga kod kuće. A ja, pored muzike, imam još neka interesovanja, druge stvari u kojima, takođe, strasno uživam. Na Siciliji proizvodim svoja vina. Ponekad sebe moram da uštinem da bih poverovao da je jedan dečak iz Mančestera priznat u Italiji kao neko ko pravi dobro vino. I taj posao volim i dobro mi ide.

Turneja „Greatest Hits World Tour”, u okviru koje će prekosutra uveče poslednji put nastupiti u Beogradu, označava kraj blistave karijere sastava „Simpli red”. Po okončanju ove svetske turneje, kojom proslavljaju i 25 godina postojanja, Mik Haknal kreće u solo muzičku avanturu.

– Želim stilsku promenu, jer ne mogu da pravim novu muziku pod balastom „Simpli reda”. Smatram da u kreativnom smislu imam još toliko toga da dam. Ne želim da živim na lovorikama, a ironično, uspeh „Simpli reda” me koči. Solo album „Tribute to Bobby”dao je ljudima sirovu viziju kakva će moja muzika biti u budućnosti. Želim siroviji zvuk, više ritma, želim da ljudi slušaju moju muziku uz flašu piva i sa velikim osmehom na licu. Bilo je sjajno praviti mekanu i romantičnu muziku, ali to sam radio 25 godina i vreme je da krenem u drugom pravcu. Neki ljudi će možda pomisliti da sam lud i hrabar. Ne očekujem da će to biti tako komercijalno i uspešno, samo želim da zaradim bar toliko novca da mogu da napravim još jednu ploču– poručuje Mik Haknal.