Sukobi na ulicama i na Internetu

Neda Aga-Soltan iskrvarila je u subotu na teheranskoj ulici pogođena milicijskim metkom, a zahvaljujući Internetu snimak njene smrti postao je simbol borbe Iranaca za veća prava. Četrdeset sekundi tokom kojih je zabeležen grčeviti pokušaj jednog doktora da je spase i njene poslednje reči: „Gorim, gorim”, potresle su svet i pokazale da iranske vlasti ne mogu da cenzurišu svaku informaciju, iako to ozbiljno pokušavaju.

Čovek koji je snimio tragediju 26-godišnje studentkinje Nede (njeno ime na farsiju znači „glas”, što se poklopilo sa sloganom „Gde je moj glas” koji Iranci u Teheranu i širom sveta koriste na protestima zbog navodne krađe glasova) znao je da vlasti blokiraju pristup sajtovima kao što su „Jutjub” i „Fejsbuk” i da bi bio otkriven ako pokuša da taj snimak „okači” na Internet. Zato ga je elektronskom poštom prosledio jednom prijatelju koji je uspeo da ga doturi Glasu Amerike, londonskom „Gardijanu” i petorici prijatelja u Evropi. U poruci je napisao: „Molim vas, obavestite svet.” Jedan od tih prijatelja, Iranac koji živi u Holandiji, stavio je snimak na najveći servis za virtuelno druženje „Fejsbuk”, a odatle se raširio na „Jutjub” – sajt specijalizovan za video-materijale – i potom na praktično sve TV stanice u svetu. Neda Aga-Soltan je od bezimene žrtve postala ikona iranskog protesta.

„Zbog raširenosti Interneta, sve teže je baviti se cenzurom”, kaže za „Njujork tajms” Džon Palfri iz Centra za Internet i društvo „Berkman” na Harvardu. Ovaj centar procenjuje da oko četrdeset vlada – među kojima i kineska, kubanska i uzbekistanska – oštro kontroliše pristup svojih građana svetskoj kompjuterskoj mreži. Od svih tih zemalja Iran je ipak „najagresivniji”. „Gotovo je nemoguće da cenzor pobedi u svetu Interneta, ali oni se baš dobro bore”, objašnjava Palfri. 

U poslednjih nekoliko godina moderni uređaji za komunikaciju, kao mobilni telefoni i kompjuteri s brzom vezom sa Internetom, poslužili su za organizovanje demonstracija u Ukrajini 2004. godine i Moldaviji u proleće ove godine, a na drugoj strani vlasti u Mjanmaru su 2007. isključile Internet na šest nedelja da bi sprečile širenje informacija o protestima. Nedavno je kineska vlada na 20. godišnjicu obračuna sa demonstrantima na Tjenanmenu blokirala pristup „Jutjubu”.

U Iranu je, piše „Njujork tajms”, cenzura mnogo perfidnija, a vlasti namerno smanjuju protok Interneta i koriste najmoderniju tehnologiju da bi pronašle svoje protivnike. Ipak, neke poruke prolaze, pre svega na sajt „Tviter”, trenutno jedan od najpopularnijih na svetu, pa u Iranu veruju da su bar donekle uspeli da razbiju državnu kontrolu nad slikama i informacijama.

Uz to, koriste se i takozvani proksi serveri koji omogućuju da se sakriju informacije koje bi otkrile kompjuter-izvor i dozvoljavaju Irancima da gledaju blokirane sajtove. (Tu tehniku koristili su i neki mediji u Srbiji krajem devedesetih.)

Međutim, nisu samo Iran i ostali autoritarni režimi stručnjaci za cenzurisanje Interneta. I Velika Britanija, Italija i Danska imaju liste blokiranih sajtova (izgovor za to je uglavnom zaštita dece od pornografije). A i nemačka vlada razmatra sličnu meru zbog čega su aktivisti za slobodu informacija ministarku Ursulu fon der Lajen nazvali „Cenzursula”.

V. R.

--------------------------------------------------------

Optužbe na račun „Nokije” i „Simensa”

Čak i pre poslednjih događaja, bilo je poznato da Iran ima jedan od najmodernijih sistema za „pročešljavanje” Interneta koji može da blokira pristup neodobrenim sajtovima. Tu tehnologiju Teheranu je prema navodima američkih novina prodala firma „Nokija Simens netvorks”, zajednička kompanija finskog proizvođača mobilnih telefona i nemačkog tehnološkog giganta.

Od početka protesta, saobraćaj iz Irana ka „Jutjubu” opao je za 90 odsto, a ka „Fejsbuku” za više od 50 odsto, što svedoči da vlasti koriste sistem za kontrolu, ali izbegavaju da potpuno blokiraju pristup globalnoj mreži. Neki analitičari tvrde da bi potpuni prekid veza ugrozio iransku ekonomiju i da zato zvanični Teheran ne želi da to uradi.

„Nokija Simens netvorks” odbacila je optužbe „Vašington tajmsa” i „Volstrit džornala” i objasnila da Iranu nije prodala nikakav posebni sistem za „filtriranje”, već standardnu opremu za praćenje telefonskih poziva, a ne za nadgledanje Interneta.