Paragrafi slepi za vatru na splavu

Splavari, čak i oni koji drže plutajuće drvene barake, ne shvataju zašto im osiguravajuće kuće ne izdaju polise i žale se da su za slučaj štete pokriveni samo najluksuzniji klubovi na vodi. Osiguravajuća društva smatraju svoju praksu sasvim razumnom zato što, kako nezvanično kažu, većinu splavova procenjuju isuviše rizičnim. Dramatizaciji bezbednosnog stanja na splavovima nisu skloni u Jugoslovenskom registru brodova, koji obavlja tehničke preglede plovila. Splavovima koje oni prekontrolišu potvrđeno je da su ispravni i bezbedni za radnike i goste ali, pošto nema pouzdanih podataka koliko restorana na vodi zaista ima pa se ne može znati ni koliko njih nije pregledano, nemoguće je biti siguran sa kojeg će gosti moći bezbedno da se izvuku u slučaju opasnosti.

– Većina splavova koje pregledamo solidno je izgrađena. Pravila za konstrukciju su veoma izričita i svako ko od njih odstupi ne dobija naš sertifikat dok ne dotera plovilo u red. Mi ipak ne možemo znati da li neko gradi bez našeg nadzora. Nije isključeno, budući da se ne zna koliko ih ukupno ima, da postoje splavovi čiji vlasnici ih nisu prijavili ni nama, ni službama koje daju odobrenja za korišćenje akvatorijuma, to jest lokacije na vodi, drugim rečima, splavovi za koje znaju gosti ali ne i bilo ko od nadležnih – kaže Slobodan Milivojević, direktor Jugoslovenskog registra brodova.

Da bi dobili sertifikat o tehničkoj ispravnosti, splavovi moraju imati izlaz za slučaj opasnosti ali, kako primećuje Milivojević, on ne vredi mnogo ako osoblje nije obučeno za evakuaciju. Na splavu zahvaćenom plamenom ili u koji prodre voda neophodno je imati prisebne ljude koji će upravljati paničnom gomilom. Zakonodavac, međutim, izgleda da nije mogao da zamisli da na vodi može da izbije vatra pa plovila ne potpadaju pod Zakon o zaštiti od požara. Mogu splavovi da imaju dozvole za plovidbu i korišćenje akvatorijuma, ali institucije koje ih izdaju nisu dužne da Upravi za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova dostave podatak da se na određenom mestu pojavio još jedan klub na vodi čije radnike treba obučiti. Zbog toga je vlasnicima splavova ostalo na savest da li će pripremiti ljudstvo za slučaj opasnosti ili će se uzdati u sreću.

– Obuku sprovode privatne firme licencirane da pomažu u uvođenju mera bezbednosti. Njih ima mnogo, samo u Beogradu možda više od 100, i nema podataka koliko splavova je unajmilo njihove usluge – rekao je Dragan Hadžić, načelnik Uprave.

Mada nema zakona koji ih za to zadužuje i od gradskih službi nikada nisu dobili zvaničan dopis za pokretanje kontrola, Uprava je počela da proverava splavove i uskoro će imati statistiku koliko su njihovi posetioci bezbedni od požara. I „Beograd vode”, kojima je nedavno preneta nadležnost za izdavanje dozvole za korišćenje akvatorijuma, ovih dana treba da nastave popis klubova na vodi, koji je pre nešto više od mesec dana počela Lučka kapetanija. Tada će biti moguće uporediti spiskove i saznati koliko splavova ima potvrdu da su bezbedni od nezgoda a koliko ih je potencijalno opasno i kada na njima nema pripitih gostiju.

Posle toga, za zavođenje reda na splavovima bilo bi neophodno i da grad konačno raspiše konkurs za dodelu lokacija i otrebi objekte koji ne dobiju mesto. Priča se, doduše već ko zna koji put, da će grad tu odluku doneti uskoro.

V. Vukasović