Nova znanja za sigurnost

Mnogi od onih koji su gubitkom posla, premeštajem na drugo radno mesto bili primorani da se prekvalifikuju, dokvalifikuju dolaze često pred dilemu: „Šta odabrati”? U vremenu krize i nezaposlenosti privreda nudi poslove za koja su neka naša pređašnja obrazovanja i kvalifikacije postali manje traženi. Kako biti siguran u ovim za posao nesigurnim vremenima da im se neće ponovo dogoditi neka nova prekvalifikacija kroz par godina? Kako, gde ali i koje najčešće nove životne pozive ili dodatna znanja ljudi odabiraju kao „polisu osiguranja” za novu situaciju ?

Danas je lakše doći do novih znanja i veština ili samo verifikovati nizom godina već stečeno znanje kroz rad na nekom poslu. Mreža od 57 poslovnica u čitavoj zemlji Otvorenog univerziteta „Znanje” (nekada Radničkog univerziteta) daje novu šansu, kroz zanate, zanimanja i znanja a njih je čak 250 kako kaže Gojko Vešović direktor prvog privatnog univerziteta za obrazovanje i prekvalifikaciju, samostalno obavljanje delatnosti odraslih i permanentno obrazovanje. Ana Lazarević ali i Vladimir Vešović koji se bavi i permanentnim obrazovanjem odraslih u Švedskoj, radili su godinama na ispunjenju više od 250 procedura kako bi  „Znanje”stiglo do međunarodnog sertifikata ISO 9001 – 2008 kao dokaz kvaliteta obrazovanja na univerzitetu. Više od 5.500 polaznika osposobili su za dodatni rad, znanja, poslove i zanate ali i usmerili ljude i koji nisu imali posao da rade i izdržavaju porodice. Akcenat daju na praksi u svih 250 znanja i zanimanja od računara, carinika – špeditera, sedam stranih svetskih jezika, pekara, frizera, mehaničara, viljuškarista,  kranista, specijalista varioca ali i drugih. Pored časova obuke u učionici kandidat za automehaničara mora da ima urađene bar tri samostalno urađene generalne opravke na kolima ili pekar od 240 do 1020 časova praktičnog rada pravljenja svih mogućih poslastica a tako i za sva ostala zanimanja. Postoje poslovi koji, kako tvrdi Gojko Vešović, mogu da ponude desetine ili čak stotine radnih mesta i imaju jako kvalitetne programe obuke ali nemaju previše interesenata. To su građevinska zanimanja: zidar, tesar, armirač, keramičar, električar ili ugostiteljska: konobar i kuvar. Varilaca i specijalista za druge vrste varenja ima tek po koji iako ih plaćaju u zemlji a još više u inostranstvu „suvim zlatom”. Za zanimanje računopolagača i rad sa fiskalnim kasama može u Srbiji da se zaposli hiljadu ljudi ovog trenutka. Postoji kvalitetna obuka koja za 240 časova garantovano priprema kandidata za samostalan rad na knjigovodstvu, rad sa kompjuterom i pravljenje završnog računa što je i dovoljno da čovek otvori svoj sopstveni biznis. Traženi su i programi sa stručnim ispitom za zanimanje carinik – špediter jer obučavaju i za poslove uvoza i izvoza. U poslednje vreme popularna zanimanja su optičar i sajdžija kao i uvek popularni jezici. Vešović kaže da je broj polaznika za zanate  u stalnom porastu. Prirodno je i da većina kandidata želi brzi rezultat tj. zaradu. Posle 100 sati teorijske i praktične nastave polaznik kupuje pribor i alat i počinje da radi bilo da je otvorio svoj salon, radnju ili se zaposlio kod nekoga. Sve su ovo vrlo značajni podaci kako kaže ovaj stručnjak jer signaliziraju i tržištu rada kojim profilima radnika raspolažu na određenim prostorima ali i koja su migracije radne snage, želje i stremljenja ljudi u pojedinim krajevima.

– Tržište rada mora da se vrati tenderima da ne mogu agencije da izdaju sertifikate o znanju i osposobljenosti za neka zanimanja bez osnovnih programa . Mogućnosti su velike a nova znanja i novi zanati ( kao na primer gerento negovateljica i domaćica) primoravaju čak i da firme menjaju u hodu profil obrazovanja zaposlenih. Vreme jedne operacije, zanata ili struke za čitav radni vek neumitno je iza nas. Prilagođavanje potrebama i svetskim trendovima jedina je konstatnta za prosperitet i siguran radni vek –  kaže na kraju Gojko Vešović.