Ogledalo gospođice Vort

„Uz stol na tri noge, bez ijednog čavla, sjele su u pet do ponoć da prizivaju duhove…” Ovi stihovi „Atomskog skloništa” govore o onome što odvajkada ljudi rade – zabavljaju se dozivajući više sile. Neretko se ove igrarije završe tako što se neko istinski prestravi od čaše koja je „sama” ispisala nečije ime ili od „neobjašnjivog” lupkanja. Iako su po pravilu ovakvi „fenomeni” maslo nekog šaljivdžije, ima strašnih priča koje se prenose od uva do uva godinama, a oni koji ih kazuju kunu se da su istinite… Upravo to običnu priču sa kampovanja pretvara u urbanu legendu.

Mit

Meri Vort živela je život nalik bajci pre mnogo godina. Bila je prelepa mlada žena za kojom su muškarci uzdisali, a dame joj zavidele. Njenog oca, glavu ugledne porodice, svakodnevno su posećivali prosci iz raznih krajeva. Ipak, sreća nije trajala dugo.

Kažu da đavo ne spava, a te večeri kad je lepotica Meri doživela užasnu nezgodu bio je sigurno budan. Devojka anđeoskog lica bila je toliko unakažena da joj roditelji mesecima nisu dozvolili da se pogleda u ogledalo.

Ranije je satima sedela i češljala kosu ispred njega, a sada nije smela ni da virne u ogledalo. Baš zato je znatiželja nadvladala upozorenja. Jedne večeri Meri se ušunjala u sobu u kojoj je mogla da vidi svoj odraz i srce joj je „puklo” kad ga je ugledala. Legenda kaže da je u tom trenutku ušetala u ogledalo tražeći svoje staro lice. Tada se i zaklela – naružiće svakoga ko pokuša da je pronađe „s one strane”.

Ovu priču znaju mnogi i uprkos upozorenju pokušavaju da dopru do gospođice Vort. Da bi je prizvala, grupa američkih dečaka i devojčica 1994. godine ugasila je svetla u kući i ispred ogledala bajala: „Meri Vort, Meri Vort, verujem u Meri Vort”. Kad su sedmi put ponovili ove reči, jedna od devojčica počela je da vrišti i sklupčala se uplakana u uglu sobe. Njena majka, čuvši krike, dotrčala je kao bez duše i upalila svetlo. Na podu je ugledala prestravljenu ćerku izgrebanu dugim noktima po licu.

Činjenice

Ovaj mit nazvan „krvava Meri” postoji još od 1960. godine i kao i za mnoge druge ne može se pouzdano reći odakle potiče ni da li je istinit. Etnolozi su prve priče koje govore o Meri Vort zabeležili sedamdesetih godina prošlog veka, a legende koje pripisuju magična svojstva ogledalima zapisane su još u davna vremena. Danas najpoznatija je svakako ona po kojoj slomljeno ogledalo donosi sedam godina nesreće. Možda baš zato što u njemu drema gospođica Vort.