„Leto ljubavi" kao lajtmotiv

Kada želite da postanete svetski priznat di-džej, onda ne vredi čekati, već treba „uzeti stvar u svoje ruke”. To je recept za uspeh Boba Sinklera, jednog od najpopularnijih di-džejeva i producenata na planeti. Za karijeru se potpuno sam pobrinuo – počeo je da pravi žurke, da sam producira svoje ritmove, osnovao je etiketu „Yellow Productions”… Bilo mu je potrebno samo da smisli još i originalan pseudonim, jer Kristof Le Frijan, kako je njegovo pravo ime, nije bilo dovoljno ubedljivo. Kris-Frenč kis, Majti Bop i Bob Sinkler, samo su neki od muzičkih alijasa koje je koristio protekle dve decenije. Od popularnog klupskog singla „Gym Tonic” krajem devedesetih vrtoglavo kreće uspon Boba Sinklera, čoveka koji je najviše doprineo popularisanju zvuka poznatog kao „French Touch” u elektronskoj muzici. Za proteklih 20 godina Sinkler je imao bezbroj hit singlova, kao što su „I Feel for You”, „The Beat Goes on”, „Kiss my Eyes”, „Love Generation”, „World, Hold on” „Sound of Freedom”, i albuma koji su, što je retkost za di-džeja, dostizali milionske tiraže.

Ovaj francuski di-džej i producent nedavno je objavio novi album „Born in 69”, koji će se 10. jula pojaviti i na našem tržištu, zahvaljujući diskografskoj kući „Univerzal”. O tome šta je ovoga puta bila inspiracija, Sinkler u intervjuu za „Politiku” priča:

– Bilo je teško prevazići albume „Western Dream” i „Soundz of Freedom”. Toliko sam imao uspeha širom sveta, u pitanju su milioni prodatih albuma i singlova. Imao sam dve mogućnosti – da uradim ponovo istu stvar ili da stvorim nešto novo i sveže. Ali, tako da ne razočaram ljude koji su zavoleli poslednja dva albuma, i da ih istovremeno iznenadim. Želeo sam, na neki način, i da recikliram prošlost i da je načinim novom. Ovaj album ima i simboličnu ravan. Zove se tako jer sam rođen 1969. godine, tada je održan i „Vudstok”, a na albumu ima obrada jedne pesme Boba Dilana. Tada je vladalo zajedništvo i glavna misao svih bila je kako svet učiniti boljim mestom, punim ljubavi. Zato je to „Leto ljubavi” lajtmotiv albuma.

Priča da pre dve decenije, kada je započinjao karijeru, nije mogao ni da sanja da će postići toliki uspeh i postati jedan od najpoznatijih i najprodavanijih di-džejeva i producenata na svetu. Danas je ponosan.

– Sebi sam na početku zacrtao određeni put i ostao sam na njemu. I dalje crpim uticaje iz crne muzike, gajim isti ritam, a moja muzika je postala komercijalna iako se nisam trudio da podilazim publici. Mislim da sam se pojavio u pravo vreme, jer je moja muzika puna dobrog ritma, emocija, sa pravom temom. Ima toliko loših stvari u svetu, a muzika je nešto posebno što vam omogućava da pobegnete od svega ružnog.

(/slika2)Zanimljivo je da kao klinac nije ni sanjao da će se baviti muzikom. Želeo je da postane sportista…

– Imao sam mnogo snova kao dete. Ali, ponekad se razočarate kada shvatite da niste talentovani za nešto što želite. Ja sam bio dobar, ali ne i dovoljno talentovan da bih ostvario sportsku karijeru. Veliki sam ljubitelj tenisa i obožavalac Ane Ivanović i Jelene Janković. Bio sam na Rolan Garosu, Kvinsu... Pokušavam da pratim sve teniske turnire, a mislim da ću ovih dana propratiti i neke mečeve na Vimbldonu.

Početkom avgusta nastupiće na festivalu „Rifreš” u Kotoru, koji organizuje „Udruženje Egzit”. Festivali su za njega divno iskustvo jer, kako kaže, tu se otvaraju mogućnosti za brojna poznanstva i publika dolazi jer voli muziku.

– Najviše bih voleo da stalno mogu da nastupam u malim klubovima koji primaju 800 ljudi, sa puno lepih devojaka… Francuska je najgore mesto za nastupe, jer je tamo niko ne igra, svi dolaze u klub samo da bi bili viđeni, i zato preferiram Španiju, posebno Ibicu. Ljudi leti dolaze iz celog sveta na Ibicu da bi se dobro zabavili.

Di-džejevi su, po njegovom mišljenju, postali veoma značajan faktor u muzičkom biznisu. Danas su oni superzvezde i „zaradili” su status umetnika.

– Danas sarađujemo sa velikim muzičkim zvezdama. Radio sam remikse za Madonu, nastupao prošle godine dva puta na njenim koncertima na „Stad de Fransu” pred više od 100.000 ljudi. Ovo što se sad dešava bilo je nezamislivo do skoro, a šta budućnost nosi? Ne znam, ali sam siguran da ćemo i dalje biti gotovo jednako popularni kao muzičari koji se bave rokenrolom, hiphopom ili R&B-jem.

U svoju muziku oduvek je inkorporirao segmente drugih žanrova, naročito afroameričih ritmova. Ističe da obožava „crnu” muziku.

– Emocije koje imam prilikom stvaranja i slušanja muzike želim da osećam svaki dan. A kada mi neko kaže da slušajući moju muziku oseća isto, to mi daje snagu da nastavim da radim. To je najlepši kompliment za muzičara. Kao umetnik, imaš posebnu vezu sa publikom, jer im daješ sebe i ne smeš da lažeš. Kada se tvoja muzika sluša, to znači da te publika voli, a za umetnika je to najvažnije.

Do kraja leta ima zakazanih četrdesetak nastupa širom sveta. To je, kako nam priznaje, iscrpljujuće i naporno:

– Krajem avgusta imaću petnaestak dana slobodno. Jedva čekam da se odmaram, igram tenis, uživam u moru. Obožavam da sedim na plaži i ne radim apsolutno ništa, pijem bezalkoholnu pinja koladu sa kokosom i ananasom...