Manje heroina i kokaina, više ekstazija

Prema izveštajima agencija
Vašington – „Globalno tržište kokaina vredno 50 milijardi dolara trpi seizmičke potrese. Čistoća je opala, kao i zaplenjene količine, cene su skočile, a potrošnja varira”, piše u godišnjem izveštaju kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC), objavljenom dva dana uoči Svetskog dana borbe protiv droge koji se obeležava danas.

Proizvodnja i potrošnja ekstazija i sintentičkih droga povećana je u zemljama u razvoju, dok se proizvodnja heroina, kokaina i kanabisa „stabilizovala ili je u padu”. Kao ohrabrujući znak, autori izveštaja navode da je u Avganistanu, koji proizvodi više od 90 odsto svetske potrošnje opijuma, uzgajanje opijumskog maka prošle godine opalo je za 19 procenata u odnosu na 2007.

Jedan od razloga je delovanje zakona tržišta, jer se u ovoj zemlji proizvodi dvostruko više od trenutne svetske tražnje opijuma, pa cene padaju i ovaj usev postaje manje isplativ za uzgajivače, objasnio je izvršni direktor UNODC-a Antonio Kosta, a prenosi Asošijeted pres.

U Kolumbiji, koja proizvodi polovinu svetskog kokaina, zabeležen je pad uzgoja koke za 18 odsto i smanjenje proizvodnje na najniži nivo u poslednjih pet godina.

Borba protiv droge treba da bude usmerena na preprodavce, a ne na korisnike, koje ne bi trebalo tretirati kao kriminalce već kao bolesne ljude, navodi se u izveštaju.

Velika Britanija ima najveći broj potrošača kokaina u celoj zapadnoj Evropi, a Kanada je postala značajna trgovinska raskrsnica za metamfetamin i ekstazi.

Dok procenat zaplenjenog kokaina iznosi 41 odsto (većinom u Kolumbiji), samo jednoj petini svih opijata bude prekinut put. Iran je tokom 2007. zaplenio čak 84 odsto svetskog opijuma i 28 odsto heroina.

Korišćenje istovetnog rešenja za sve probleme treba odbaciti, naglašeno je u izveštaju. „Galaksija” nedozvoljenih supstanci ne može se tretirati kao jednoobrazna masa, jer različite droge dolaze sa različitih mesta, privlače drugačije konzumente i nose različite problem. Kanabis se uzgaja u 176 zemalja na poljima i u kući, dok su za sintetičke droge potrebne određena veštine i hemikalije koje nisu široko dostupne, što zahteva bolju organizaciju. Koka i opijumski mak su, s druge strane, ograničeni na male oblasti u dve ili tri zemlje.

Deo američke štampe ukazuje na činjenicu da je u ovogodišnjem izveštaju napravljen veliki zaokret u stavu prema legalizaciji narkotika. Iako je rekao da bi legalizacija predstavljala „istorijsku grešku”, Antonio Kosta se slaže da manje strogi propisi možda ne bi bili loši. „Ne možete imati efikasnu kontrolu kad imate prohibiciju. To je trebalo da naučimo iz našeg propalog eksperimenta sa alkoholom između 1920. i 1933.”

Pojačana kontrola dovela je do stvaranja crnog tržišta koje koristi nasilje i korupciju. U Centralnoj Americi karteli se bore za tržište koje je sve manje, što objašnjava erupciju nasilja u zemljama kao što je Meksiko.

Kad je reč o kanabisu, drogi koja se najviše koristi u svetu, proizvodnja je „stabilizovana”, ali je zato u poslednjih 10 godina udvostručena koncentracija aktivne supstance THC.

U usponu je, međutim, proizvodnja sintetičkih droga, a težište je premešteno sa razvijenih zemalja na jugoistočnu Aziju, gde se u velikim laboratorijama proizvode ogromne količine tableta metamfetamina, kristalnog meta i supstance kao što je ketamin. U Saudijskoj Arabiji je 2007. godine zaplenjena trećina od ukupne količine zaplenjenog amfetamina, koji je inače popularan u Kini i SAD.

Kanabis je i dalje droga koja se u svetu najviše uzgaja i koristi (142 do 190 miliona ljudi ga je probalo bar jednom), mada podaci govore da je štetniji nego što se veruje.

U zapadnoj Africi je smanjen broj zaplena, što govori da je došlo do pada prometa kokaina i da su urodili plodom napori u borbi protiv nelegalne trgovine drogom, ali na Crnom kontinentu i dalje ima nasilja povezanog sa drogom, naročito u Gvineji Bisao, jer su „slabe zemlje mete trgovaca” sve dok ima tražnje. „Ako Evropa zaista želi da pomogne Africi, trebalo bi da zauzda svoj apetit za kokainom”, naglasio je direktor UNDOC-a.