Zvezda i FMP – najjači sistem u Evropi

I ovog leta jedno od najzanimljivijih košarkaških pitanja u Srbiji jeste – da li će se ujediniti Crvena zvezda i FMP? Razlika je samo u tome što preko puta predsednika FMP-a Nebojše Čovića i njegovog najbližeg saradnika Ratka Radovanovića sede neki drugi ljudi. Dok su na čelu „crveno-belih” bili Živorad Anđelković i Mirko Petrović do dogovora nije došlo, a danas Slobodan Vučićević, pritisnut finansijskim problemima, razmišlja o fuziji.

Na početku intervjuu za „Politiku” Čovića pitamo da li, najzad, može da dođe ujedinjenja Zvezde i FMP-a?

Što se tiče FMP-a, to nije ugašen projekat. To je jasno postavljen projekat s naše strane, predočen ljudima iz Zvezde na kojima je da to prihvate ili ne. Zvezdin trener može da bude i dalje Svetislav Pešić. Oko toga se slažemo. FMP ima kompletnu infrastrukturu i najbolji sistem u zemlji, a bogami i u Evropi. Na tu infrastrukturu bi se nadovezalo Zvezdino ime i sve što uz to ide.

Šta bi eventualni dogovor značio za oba kluba i domaću sportsku scenu?

Siguran sam da bismo kroz četiri godine napravili izuzetne rezultate i da bi taj projekat predstavljao uzor za redefinisanje načina rada u srpskom sportu. Takođe sam siguran da bi to dalo smernice za jasniju koncepciju Sportskog društva Crvena zvezda koje je generalno u velikoj krizi. Oko Zvezdinog imena treba da se okupi ono što je najbolje, kao što je to uradio Partizan s „viđenijim” partizanovcima. Zvezdi je neophodna sabornost – ljudi koji znaju, koji su pokazali to u organizaciji i menadžmentu a ne u priči. Sabornost ljudi koji će da unesu nešto u Zvezdu a ne stalno da uzimaju od nje. Uzimati od nje znači i vršiti marketinške, lične i druge poslovne aktivnosti. Da nema Zvezde za neke ljude nikada ne bismo čuli. Ako Zvezda to ne uradi, njena pozicija će u odnosu na Partizan biti dovedena u situaciju koja dugi niz godina neće moći da se popravi. Zvezda je izgubila veliku bitku s najvećim rivalom na sportskom, medijskom i takmičarskom planu. Njene vrhunske zvezde su medijski linčovane i diskreditovane. To nije bilo potrebno, a pošto nije bilo potrebno, znači da nije bilo slučajno.

Da li razmišljate o tome kako bi javnost prihvatila Vaš ulazak u Zvezdu?

Da li mene voli neki Zoran, Pera, Mika, Žika, Bata, Boža, Laza – potpuno mi je nebitno. Bitno je samo šta ja mogu da uradim.

Ako dođe do ujedinjenja da li bi Zvezdinom imenu bilo priključeno neko ime i kakav bi takmičarski status imao FMP?

Klub bi se zvao Crvena zvezda. Pojedinosti oko statusa FMP-a iznećemo ukoliko se dogovorimo sa Zvezdom. To sada nije na dnevnom redu. Bitno je da je ceo koncept do tančina razrađen. To bi bio najjači sistem u Evropi, koji bi tržišno živeo.

Da li ste postavljali neke uslove oko nastavka rada vodećih ljudi iz Zvezdine uprave i menadžmenta?

FMP nema tu nikakvih ograničenja. Dobrodošli su svi koji znaju da rade. Druga je stvar to što bi plate morale da budu razumne, a to je, opet, stvar dogovora.

Da pređemo na drugu temu – kako komentarišete promene u vezi s bodovanjem domaće i regionalne lige, koje je nedavno u KSS izneo predsednik Evrolige Đordi Bertomeu?

To je u rangu onoga što su srpski klubovi tražili, da se srpska liga izjednači s regionalnom, što je i učinjeno. Brine me to što u Srbiji ne postoji iskrena ni volja ni želja da se napravi profesionalna domaća liga, da se definiše šta je to klub, šta profesionalni a šta amaterski sport. Novim Nacrtom zakona o sportu, iza koga stoji ministar Snežana Samardžić-Marković, to je predviđeno. Otuda i toliki napadi na nju. Prostor sporta treba da bude transparentan.

A šta je s idejom o profesionalnoj srpskoj ligi?

Mnogi su spremni samo da pričaju o njoj, a već šest godina nisu sposobni da je naprave. Podsetiću da je FMP još početkom 2003. dao kompletnu dokumentaciju o tome koju su kasnije mnogi razrađivali, pa i komesar lige Bubalo, ali ništa nisu uradili. Komesar je doveden sa zadatkom da u određenom roku napravi profesionalnu ligu, ali to nije uradio. Zato i ne postoji alternativa regionalnoj ligi. Sumnjam da postoji iskrena želja da se profesionalna liga napravi. A svi se kunu u nju, počev od Stručnog saveta KSS, predsednika KSS, trenera reprezentacije, klubova, komesara… Preko je potrebno da se takva liga napravi i postane član Uleba, nezavisno od toga da li ćemo igrati u regionalnoj ligi ili ne. Mnogi zloupotrebljavaju ovu situaciju i dezinformišu javnost. Kad hoćete da vidite mentalno stanje nacije, odete na forum B92 i na osnovu onoga što je pušteno vidite da smo bolesni, a na osnovu onoga što nije pušteno – da smo mnogo bolesni. Uopšte ne vidim strategiju srpske košarke, iako je Kapičić prilikom svog izbora za predsednika KSS čitao nešto iz papira s takvim naslovom.

Nedavno ste govorili o tome da je u današnje vreme neophodna racionalizacija. Kako ona treba da izgleda u košarci?

Današnju svetsku krizu bih nazvao čak megakrizom. Što se tiče srpske košarke, mnogi klubovi neće preživeti bez pomoći države koja bi to trebalo da uradi preko KSS. To znači da bi se pare preko KSS racionalno raspoređivale, po kriterijumima KSS, a to bi bili sportski rezultati u svim uzrastima, rang takmičenja na domaćoj i evropskoj sceni… Ovo je vreme kad moramo nešto da dajemo košarci. Plate u KSS, koji finansira država, moraju da budu usaglašene s državom, pa ko hoće neka radi. Bez strategije nećemo moći da izađemo iz krize, a treba proći tri faze: preživeti, opstati i razvijati se.

Šta kažete na Nacrt zakona o sportu oko koga se digla velika prašina?

Zakon ne treba podvoditi pod privatizaciju. Da li je reč o sportu u privatizaciji ili o privatizaciji u sportu? To treba da se odredi. Nacrt zakona zaslužuje raspravu, ali ako u toj raspravi vidite pokušaje da se diskredituje ministar Snežana Samardžić-Marković, onda ne treba mnogo da zaključite da nacrt pogađa u suštinu stvari. Jer niko ne bi kukao da mu nisu ugroženi lični interesi. Nije sport samo fudbalski stadion ili košarkaška hala ili njihov transfer u dobar poslovni ili stambeni kompleks. Ako se zakon svodi na to, onda svakako nije dobar. Oni koji napadaju nacrt treba da kažu konkretno kako on treba da izgleda. To je smisao rasprave. Nije problem da se zaklonite iza dva najveća sportska društva i da odatle kritikujete sve živo. Opet, nisam naivan da ne znam da se zakoni prave u cilju nekog interesa, samo je pitanje mere u kojoj je sve u službi opšteg dobra.

Aleksandar Miletić